Ilustracija/wikipedia/ Quim Gil

Neolitsko naselje „Belovode“ (IX): Kult oblutka

Krajem šestog i početkom petog milenijuma pre naše ere, na prostoru starčevačke kulture, ili šire posmatrana Starčevo – Kriš – Kereš kompleksa, dolazi do revolucionarne promene u materijalnoj i duhovnoj kulturi, koja je rezultirala nastankom vinčanske civilizacije.  

Istražujući lokalitet „Belovode“, dotakli smo se interesantne teme Kulta. U ovom slučaju neodvojiv je kult prirode od kulta predaka. Naime, oblutak u Vinčanskoj civilizaciji pored religijske uključuje i duhovnu. Pokušali smo, zajedno sa arheologom Draganom Jacanovićem, koji se intenzivno bavio ovom temom, da Vam za Portal „Trag“ pojasnimo kult oblutka.

Muški princip je otelotvoren u jajolikim rečnim oblucima toplih boja, koji su crvenim okerom „ispisani“ tajnovitim porukama o životu i smrti. Analizom do sada obrađenih oblutaka sa crtežima može konstatovati sledeće:

– Za slikanje se koriste obluci od silikatnih stena, sa prirodno uglačanim površinama, čija veličina varira, od veličine kokošijeg jajeta do veličine ljudske glave. Najveći broj oblutaka je veličine pesnice.

– Obluci su u raznim tonovima crvene, mrke, žute i bele boje. Zapaženo je potpuno odsustvo svivih i crnih oblutaka, kakvi su inače prisutni u prirodnim ležištima  moravskog šljunka.

– Na 40 procenata oblutaka sa crtežima su zapaženi jasno vidljivi tragovi upotrebe, odnosno udaranja na jednoj ili više strana.

– 10 procenata oblutaka ne sadrži crteže, ali ima jasno vidljive tragove od udaranja.

– 10 procenata oblutaka je lomljeno i razbijeno.

– 10 procenata oblutaka ima prirodno pogodan oblik za zudsku šaku, sličan jezičastim i kalupastim sekirama.

Crteži na oblucima su rađeni razmućenom tamno mrkom bojom, nekim instrumentom koji može biti ptičije pero ili „pisaljka“ od trske ili sličnih materijala. Linije su izvedene u slobodnim potezima, tako da debljina linije varira u zavisnosti od položaja instrumenta i jačine pritiska, od 0,1 do 8 milimetara. Motivi na crtežima su veoma različiti, od potpuno apstraktnih geometrijskih predstava do više ili manje stilizovanih prikaza čoveka ili životinje.

Kamen od kog je direktno zavisila setva, žetva i lov, jer se od njega izrađuje i oružje – je na većini vinčanskih lokaliteta redak i veoma tražen materijal, jer su prirodna ležišta često znatno udaljena od naselja. Zbog toga je odnos ljudi prema kamenu morao biti regulisan kroz razne religijske norme i time bi se kontrolisala upotreba ove vrste materijala. Kamen je elementarna materija prirode. Obrađen kamen simboliše stvaralačku energiju čoveka. Posebno je važan značaj oblutaka koji je nastao uzajamnim delovanjem vode i kamena – dve elementarne prirodne sile. Na taj način oblutak sadrži i simboliše elemente i kamena i vode. Sledeći bitan element kamena, a samim tim i oblutka, je što on u sebi sadrži vatru, jedan od bitnih elemenata života.

Pored ova tri elementa, o njegovom religijskom značenju i obredima u kojima se koristio, govorićemo u nastavku ovog teksta na internet Portalu „Trag“ i zašto ovaj obični rečni kamen dobija epitet posebnog i svetog kamena.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje „Belovode“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

   –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *