Manastir Vitovnica: Velike misli Oca Tadeja

Prošla godina je u Srbiji bila rekordna po broju turista, ali i po afirmaciji seoskog turizma. Petrovac na Mlavi se može pohvaliti netaknutom prirodom, brojnim manastirima, domaćim specijalitetima, zbog čega iz godine u godinu beleži sve veći broj poseta. U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo turističke potencijale petrovačkog kraja.

Jedno od najskrivenijih mesta u Srbiji sasvim sigurno je manastir Vitovnica. Udaljen je desetak kilometara od Petrovca na Mlavi, a smešten u bujnom zelenilu ispod stene Stubik, na desnoj obali reke Vitovnice, pri njenom izlazu iz klisure zvane Skop. Smatra se da je manastir Vitovnica, koji se nalazi u neposrednoj blizini Petrovca na Mlavi, u istočnom delu Srbije tokom svoje burne istorije najveći napredak doživeo u periodu kada je iguman manastira bio Otac Tadej Vitovnički.

Iako ne postoje materijalni dokazi ko je i kada sazidao manastir, postoji narodno predanje, prema kome je manastir sazidao srpski kralj Milutin. Pretpostavlja se da se to zbilo krajem 13. veka i to najverovatnije u periodu između 1289. i 1291. godine, nedugo nakon što je izvojevao pobedu nad Drmanom i Kudelinom, koji su bili bugarski odmetnici, a čije je utvrđenje bilo u neposrednoj blizini na kojoj je lokacija ove Svetinje, u takozvanom Gornjačkom ždrelu.

Mada je gotovo sigurno da je manastir Vitovnica podignut nekoliko vekova ranije, prvi pisani trag o njemu, koji poznaje istorija datira iz prve polovine 16. veka. Manastir je nekoliko puta stradao, ali ne postoje materijalni dokazi tačno koliko puta i ko ga je rušio. Ono što se pouzdano zna jeste da je iguman manastira Hadži Stefan Bojović zaslužan za prvu zvaničnu obnovu manastira, 1856. godine. Tada su urađene freske i ikonostas, a dozidana je i kula zvonik, kao i priprata. Takođe, pod glavne manastirske crkve koja je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice je tada obložen kamenom.

Manastir Vitovnica je danas muški manastir, a manastirski kompleks čini još i izvor Svete vode, ali i tri konaka. Takozvani Stari konak je namenjen gostima i posluzi. Veliki konak je sagrađen 1960. godine, a u njegovom prizemlju je i kapela koja je namenjena za održavanje službe u zimskom periodu. Kapela je posvećena prazniku Blagoveštenja, a na spratu Velikog konaka su sobe namenjene episkopu, igumanu, kao i tri kelije za brastvo ove Svetinje. Tu je još i Novi konak koji ima prizemlje i sprat i u okviru koga se nalazi ukupno šest odeljenja koji su namenjeni gostima manastira.

Glavna manastirska crkva, koja je posvećena prazniku Uspenja Presvete Bogorodice po stilu gradnje pripada moravskoj školi srpske arhitekture. Osnova je krst sa jako izraženim apsidama, pevničkim i oltarskom. Crkva je sačinjena od priprate, naosa i oltarskog dela. Priprata i kula u kojoj se nalazi zvonik su dozidane naknadno.

Ikone i freske

Jedine sačuvane freske datiraju iz druge polovine 19. veka, a te freske su sačuvane u kupoli. Kao ni prvobitne freske, tako ni ikone nisu sačuvane. Smatra se da je drveni ikonostas nastao tek u prvoj polovini 19. veka i to 1856. godine, a ikone koje se nalaze u ikonostasu datiraju iz 1831. i 1854. godine.

Sadašnje freske u manstiru Vitovnica su načinili 1856. godine braća Marković, Milija i Ivan. Kako navodi istorija manastira u tom poslu su im pomagali sinovi Radovan i Nikola, ali i Janko Lazarević i Dimitrije Postniković.

Zanimljivosti o manastiru Vitovnica

Ono po čemu je manastir Vitovnica postao nadaleko čuven svakako je bilo prisustvo čuvenog arhimandrita Srpske pravoslavne crkve. U periodu od 1962. do 1972. godine Otac Tadej je bio iguman manastira Vitovnica, a kasnije se upravo u ovu Svetinju povukao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. Otac Tadej je preminuo 13. aprila 2003. godine, a u porti ove Svetinje je i sahranjen.

Upokojeni otac Tadej, poznati duhovnik SPC sa kraja prošloga veka, svojim delima privlači mnoge vernike širom pravoslavnog sveta da posete Vitovnicu i njegov grob. Snaga njegovog duha iskazana u njegovom poznatom delu „Kakave su ti misli takav ti je život“ u kojoj govori o duhovnim vrlinama, a za života je stekao glas pouzdanog proroka (prozvan je „dalekovidac“ i „jasnovidac“) i iscelitelja. Rođen 1914. u selu Vitovnica pod imenom Tomislav Štrbulović, zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjak. Od 1939. do 1955. godine boravio je na Kosovu, a po povratku u Braničevsku eparhiju otišao je u Gornjak i tada preuzeo duhovnu brigu i o manastiru Vitovnica, čiji će iguman docnije postati. Preminuo je 2003. godine. U narodu je rašireno verovanje da su molitve na grobu oca Tadeja u dvorištu manastirske crkve u Vitovnici isceliteljske. Posebno su blagotvorne za duševno stanje.

Pored toga, u zanimljivosti vezane za manastir Vitovnicu spada i izvor Svetog Jovana koji se nalazi u neposrednoj blizini Svetinje, za koji se smatra da ima lekovitu moć, a ne treba zaboraviti ni manastirsku biblioteku. Manastirska biblioteka dva puta je teško stradala. Prvi put od strane Bugara u srednjem veku, a drugi put 1941. godine. Srećom, sačuvano je Vitovničko jevanđelje koje je zlatom i srebrom okovao Vuk Kondo u šesnaestom veku, a jedna beogradska ulica u samom centru grada nosi naziv po njemu ‒ Kondina ulica.

U zanimljivosti vezane za ovu Svetinju spada i priča o monasima Sinaitima. Poznato je da je u središnjem delu glavne crkve manastira Vitovnica postojao grob za koji se verovao da je pripadao jednom od monaha sa Sinaja. Nažalost, 1915. godine su mošti ovog monaha odnete u, kako se veruje Bugarsku, pa je danas ovaj grob ostao prazan. Zanimljivo je da se na manastirskom groblju nalaze brojni grobovi monaha Sinaita i monaha koji su služili u ovom manastiru, ali i grob Marine Miloradović, koja je bila monahinja.

 

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Zeleni dragulj Srbije – Petrovac na Mlavi“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2020. godini.

 

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag

Foto: Trag (arhiva)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *