Poslednje nedelje avgusta od odgovornih za zdravstveno stanje nacije dobijena je dozvola da konačno krene i ponuda kulturnih sadržaja, te da bioskopi i pozorišta otvore svoja vrata. Naravno, uz sve mere koje bi predupredile mogućnost zaražavanja koronavirusom, od trenutka kada kupujete karte preko prolaska kroz dezobarijere u holovima do ulaska u salu i smeštanje u sedišta, uz poštovanje distance i s maskom na licu.
Duhovna potreba za konzumiranjem plemenitih sadržaja umetničkog i zabavnog efekta je zaista postala nasušna, između ostalog i radi očuvanja i relaksiranja zdravog razuma, koji je ugrožen svih ovih meseci zbunjenošću, strahom, sluđenošću od kontroverznih informacija, od presije i bombardovanja od strane medija koji, čini se, nikada nisu u toj i tolikoj meri ni o čemu pisali kao o koroni još od svog nastanka. Poneki i previše napadno, a često i nekompetentno, pojačavajući strah i konfuziju, jer se se oglašavali i stručnjaci, ali i ljudi sumnjive reputacije ili lukrativnih interesa.
Nema oblasti koja u vreme opakog virusa nije stradala kada govorimo i o ekonomskom aspektu. Možda su jedino profitirali proizvođači nekih zaštitnih medicinskih sredstava, dezinficijenasa, naravno i portali, društvene mreže, digitalne platforme i virtuelni svet generalno. Čak se i kultura, kroz arhivski materijal i video zapise, nudila onlajn, što za neke umetničke forme može biti delimično podnošljivo, ali u slučaju pozorišta to je samo bleda senka u odnosu na doživljaj aktivnog i fizički bliskog praćenja dešavanja na sceni. Što se filmova tiče, neki su iskoristili situaciju i Netflix je, na primer, u najmanju ruku duplirao broj svojih pretplatnika. Određeni filmovi, planirani za prikazivanje u bioskopima, završili su na toj ili nekoj drugoj filmskoj platformi. Prestala su i snimanja, bar u onim prvim mesecima kada je sve medijski predstavljeno kao da je zaista kraj sveta i da će nas bolest masovno pokositi. Veliki filmski hitovi poput ‘’Teneta’’ ili ‘’Mulan’’, za koje nije bilo opcije ni pod razno da budu prikazani izvan velikog ekrana, odložili su svoje premijere, optimistično se vezujući za određene datume, ali pošto se pandemiji nije nazirao kraj, termini starta su se stalno pomerali.
I, konačno, uz blagoslov raznih kriznih stožera ili štabova, u svetu, ali i u regionu, najavljen je povratak u bioskope i pozorišta. Svi su se našli u nebranom grožđu, sa velikom finansijskom štetom, ali i nervozom koju kod umetnika prouzrokuje činjenica da vas strah od bolesti i zabrana rada udaljavaju od profesije koju ste odabrali, koja je ponekad i smisao života i način funkcionisanja.
U ponedeljak, 24. avgusta, i požarevački Centar za kulturu krenuo je sa projekcijama, uz poštovanja svih preporučenih mera za radnike i publiku. Sa duplim večernjim programom, jednim filmom za decu (crtani ‘’Tajna izgubljenog kraljevstva’’) i odličnim domaćim ostvarenjem, dramom Srdana Golubovića ‘’Otac’’, koja je u međuvremenu ušla u trku i za Evropsku filmsku nagradu, a čiji je bioskopski život naprasno prekinut u martu, na samom početku distribucije. Kako vreme bude odmicalo stizaće i premijerni naslovi a time verovatno rasti i interesovanje publike, za koju smo sigurni da se uželela bioskopskog doživljaja. Beogradski bioskopi svoj start vezali su za 1. septembar, kada će kroz akciju novog povratka u bioskop, ponuditi zapažene reprizne naslove uz cenu karte od svega 100 dinara. Ova akcija će najverovatnije zahvatiti i druge gradove u Srbiji. Posle toga očekuju nas hitovi i zanimljivi naslovi koji su željno čekali svoje premijere.
Pozorišta ovih dana kreću sa probama novih predstava ili obnavljanjem starih, kako bi se vremenom uspostavio kakav-takav repertoar. Neke od događaja iz Letnjeg programa koji je bio predviđen od strane požarevačkog Centra za kulturu, pa zbog epidemije nije održan, moguće je da ćemo uskoro videti, a organizatori iz ove kuće i ljudi iz gradskog resora za kulturu nadaju se da će i odloženo 25. izdanje Glumačkih svečanosti ‘’Milivoje Živanović’’ moći, ako situacija bude povoljna, da realizuju u novembru.
Ostaje nada da će sve krenuti u željenom pravcu i da ćemo proizvode duha i talenta domaćih i svetskih umetnika uskoro konzumirati na pravi način i u prostorima koji tome I služe. Uz mere i odgovornost koje ćemo disciplinovano primenjivati, ono što se sa ekrana ili sa scene bude slivalo prema našim osećanjima, svakako će nam uliti pozitivnu energiju i učiniti da se cela ova situacija lakše savlada.
Autor: Goran Jovanović