Iskonska netaknuta priroda iznedrila je sa Homoljskog izvora značajna umetnička imena. Zato i želimo da kroz projekat na portalu „Trag“ što veći broj ljudi upozna umetnike kučevačkog kraja koji su kroz svoje delovanje ostavili dubok trag u umetnosti i muzici ovog dela, pa i cele Srbije i prostora bivše Jugoslavije.
Jedan od sinonima, a svakako prava enciklopedija vlaške pesme je još jedna poznata umetnica iz Kučeva, Svetlana Arsić. Ova dama anđeoskog glasa duboko je ušla u srž i istorijat muzike svog rodnog kraja i već pune četiri decenije kroz pesmu predstavlja Homolje, odmereno i dostojanstveno, na najvišem umetničkom nivou.
„Ma fakut muma frumoasa“ (Rodila me majka lepu), „Au, au“, „Mndra mja“, „Majkuca kind maj fakut“, „Ardo foku dragu s-ta“, „Jonje, jonje“, „Jonele, Jonelule“ (Jonel luta), „Barbatu ku mustaca“ (Brkajlija), „Am avut un puišor“, „Pra valje la valje“… Ovo su samo neke od legendarnih pesama koje Svetlana izvodi. Ono što je bitno reći je da ona ove pesme najčešće izvodi obučena u tradicionalnu vlašku nošnju, koju čine košulja, fermen, tkana haljina, kecelja, sa brojnim ukrasima i vezovima. Što ima više šarenila i dukata nošnja je autentičnija i lepša.
Diskografska karijera Svetlane Arsić počela je 1982. godine albumom sa vlaškim pesmama za sarajevsku produkciju „Diskoton“. Uporedo sa vlaškim pesmama, snimala je pesme na long-plej pločama i na srpskom jeziku („Šimširi se šimširaju“, „Navikla sam da bolujem“, „Potraži me na jastuku“, „Svi smo ljudi lutalice“…).
Svetlana se deklariše kao srpskinja vlaškog porekla. Rođena je u Ševici kod Kučeva i zanimljivo je da je prve reči i pesme naučila na vlaškom, a ubrzo i na srpskom jeziku. Ona je brzo savladala stidljivost i tremu i sa prvim nastupima počela je već na priredbama u osnovnoj, a nastavila i u srednjoj školi.
Vrhunac Svetlaninog vlaškog opusa je svakako pesma „Ma fakut muma frumuasa“ (Rodila me majka lepu). Svetlanina interpretacija ušla je i u RTS-ov serijal „60 najlepših pesama“. Ova pesma je postala Svetlanina „lična karta“ u vlaškoj muzici, iako su je pevali i pre nje, a pevaju je i mnoge pevačice danas.
Svetlana Arsić – „Ma fakut muma frumoasa” (Rodila me majka lepu):
Temellje vlaške muzike postavio je legendarni trubač Mirosalav Matušić, apsolutni „sluhista“ i solista Radio Beograda, a njegov sin Velizar je odsvirao većinu foršpila u Svetlaninim snimcima. Zanimljivo je podsetiti da je Svetlana imala 16 godina kada joj je Matušič pokazao pesmu „Jonje, jonje“ i tako je velika umetnička karijera počela.
Pre pojave organizovanih orkestara Vlasi su pevali uz laptare (violine). Obično su svirali u tandemu, jedan prim, a drugi tercu. Tako su i pevali, iz grla. To su bili počeci vlaškog pevanja i sviranja, bez basa, sinhronizacije i efekata. Kasnije su se pojavile gajde, koje su u novije vreme zamenili sintisajzeri, ali i to je dovoljno za pravu eforiju. Gajde za Vlahe simbolizuju svojevrstan „zov predaka“. Nažalost, sve je manje gajdaša, čak i na „Homoljskim motivima“, najvećoj smotri izvornog vlaškog stvaralaštva. Zanimljivo je istaći da je Svetlana, kao velika zvezda „vlaške sceneˮ, redovan učesnik uglednog Međunarodnog festivala vlaške muzike „Gerginaˮ u Negotinu.
Foto-04
Umesto naslovnih strana u novinama i glamuroznih televizijskih emisija, Svetlana se opedelila za služenje čistoj umetnosti i tradicionalnoj narodnoj pesmi. Ona je svih 40 godina ostala verna kvalitetu i dobroj pesmi. Zato je i pored četrdesetogodišnjeg traga u diskografiji, desetak snimljenih albuma sa vlaškim i srpskim pesmama, vrhunskih interpretacija i uvažavanja kolega, Svetlana Arsić daleko od medija i estrade. Ona ima razlog da bude ponosna na sve ono što je ostvarila, a to je trajni trag u istoriji muzike.
Kompletna diskografija Svetlane Arsić
1. Biseri Homolja (LP) – Diskoton (1982)
2. Bez tebe-(1984)
3. Šimširi se šimširaju (LP, Album) – Jugodisk (1985)
4. Svi smo ljudi lutalice (LP, Album) – Jugodisk (1987)
5. Samo za tebe – Diskos (1989)
6. Negde u daljini (1993)
7. Svetlana Arsić – PGP RTS (1999)
8. Biseri Homolja – PGP RTS (2005).
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Sa izvora umetnosti Homolja“, koji sufinansira Predsednik opštine Kučevo po osnovu javnog Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag.rs
Foto: YouTube / Screenshot