„Stiška ravnica – riznica knjiga“: Začeci bibliotekarstva u Malom Crniću (I)

Bogatu i dugu tradiciju bibliotekarsta ima opština Malo Crniće, koja se kasnije i ovaplotila kroz Stiške pesnike,umetnike izuzetnog stvaralačkog dara među kojima je besmrtnu umetničku slavu stekao pesnik Srbislav Mitić,po kome biblioteka danas i nosiime.U nastavku ovog teksta na Portalu Trag, pisaćemo koristeći činjenice sabrane u već objavljenom istorijatu  Malocrnićke biblioteke.

U spisima iz XIX veka stoji da je načelnik okruga požarevačkog 9. februara 1881. godine podneo izveštaj ministru prosvete o otvaranju čitališta u ovom okrugu. U izveštaju se kaže da do navedenog dana, čitališta ne postoje u srezu moravskom i zviždskom, ali zato postoje čitaonice u drugim srezovima ovog okruga, kako je navedeno u knjizi „Tragom čitalaštva u Srbiji“, Gavrila Kovijanića i to:

  1. Veliko-Gradiška, u Velikom Gradištu, sreza ramskog,
  2. Golubačka, u selu Golupcu, sreza golubačkog,
  3. Petrovačka u varoši Petrovcu, sreza mlavskog,
  4. Požarevačka u varoši Požarevcu,
  5. Žagubička u varoši Žagubica, sreza omoljskog,
  6. Malo-Crnićka u Malom Crniću, sreza požarevačkog.

„Družbena čitaonica“ u Malom Crniću osnovana je 14. januara 1879. godine, prema podacima naredne godine imala je 13 članova, a do kraja godine 18. Godišnja članarina iznosila je 12 dinara. Taj prihod i prihod od održane besede 2. januara iste godine, u iznosu od 402,6 dinara, upotrebljen je za kupovinu novina i knjiga, a deo novca je predat Radovanu Nestoroviću, glavnom kmetu, za građenje škole u Malom Crniću. Određenim iznosom pomogla srpsko-crnogorsku čitaonicu u Americi i u kasi je ostalo 17,6 dinara.

Čitaonicu nije pomagala tadašnja opština, ali je veliku pomoć primala od vlasnika malocrnićkog mlina Ignjata Bajlonija i njegovih sinova, koji su osim pretplate za novine, koje su tada izlazile, obezbeđivali prostorije, potreban inventar, pa se pretpostavlja da je čitaonica bila dobro opremljena.

Čitaonica je raspolagala sa ukupno 15 periodičnih publikacija, od toga пет na stranim jezicima i to dve na češkom i tri na nemačkom jeziku. Čitaonica je u svom posedu imala i 46 knjiga. O sledećim publikacijama je reč: „Srpska zora“, „Javor“, „Hrvatski vjesnik“, „Zastava“, „Srpski list“, „Videlo“, „Neven“, „Gospodarski list“, „Narodni list“, „Iver“, „Land und Meer“ i „Kikiriki“.

Ne zna se koliko tačno je radila ova čitaonica, ali je ostavila dubok trag na meštane Malog Crnića i potakla okolna naselja da otvaraju svoje čitaonice, i to u Crljencu, Velikom Selu, zatim 1937. godine u Boževcu.

Ratne godine i tadašnje opšte političke i ekonomske prilike, nisu mimoišla ni čitališta ni biblioteke, kako u celoj Srbiji, tako i u našem kraju. Neka su uništena u ratnom vihoru, druga rasformirana, dok su pojedina pokušavala ponovo sa radom. Selo Crljenac 1922. godine obnavlja  rad svoje čiaonice i uspešno radi sve do početka Drugog svetskog rata, kada i druge obnovljene čitaonice i biblioteke prestaju sa radom. Knjige su razvučene po kućama, ali su one „naročito zabranjene“ i dalje išle iz ruke u ruku. Zasluge za to pripadale su uglavnom prosvetnim radnicima i pripadnicima pokreta koji su se borili pored okupatora. Želja za knjigom, kao vidom kulturnog obrazovanja i usavršavanja u svim oblastima života, kod žitelja ovog kraja sve više raste. Godine 1957. u Boževcu ponovo je osnovana biblioteka, koja kontinuirano radi sve do 1966. godine. U svi okolnim selima, kao što su Crljenac, Smoljinac, Veliko Selo i dr. postojale su seoske biblioteke, koje su svoj rad prenosile  i na tadašnje škole,može da se pročita u  istorijatu biblioteke u Malom Crniću.

Skupština opštine Malo Crniće, na zajedničkoj sednici svojih veća, dana 05. 12. 1966. godine, a na osnovu Zakona o bibliotekarstvu, donela je odluku o osnivanju Opštinske biblioteke, kao samostalne ustanove. Zbog nedostatka prostorija i drugih objektivnih razloga, zvanično je registrovana tek u junu 1967. godine. Direktror Matične biblioteke, opštine Malo Crniće, kako je upisano u sudski registar 31. 07. 1967. godine bio je Srboljub Mitić iz Crljenca, a pored njega za potpisivanje dokumenata bio je ovlašćen i Dragoslav Živadinović iz Kališta. Biblioteka je raspolagala knjižnim fondom od 2.334 knjiga.

Već u 1967. godini, Biblioteka je oživela rad u deset samostalnih ogranaka na terenu opštine i to u sledećim naseljima: Veliko Crniće, Veliko Selo, Crljenac, Boževac, Smoljinac, Kalište, Toponica, Batuša, Kula i Kravlji Do.

U ograncima Matične biblioteke, nalazilo se ukupno 6.641 knjiga. Pojedinačno: Veliko Crniće (400),Boževac (1372), Kula (421), Crljenac (743), Batuša (410), Kravlji Do (600), Smoljinac (600), Šapine (300), Veliko Selo (70), Toponica (850), Kalište (375) i Salakovac (500). Ukupno u Matičnoj biblioteci i ograncima bilo je 9.025 knjiga.

Možemo slobodno reći, da od tada počinju novi dani za bibliotekrstvo u ovoj opštini. U međuvremenu biblioteka menja svoje sedište, zatim i naziv, smenjivaće se direktori za koje možemo slobodno reći da su bili istinski poslenici kulture. O razvoju čitalačke kulture i viđenim pesnicima i književnicima Stiga u narednim tekstovima na internet portalu „Trag“.

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Stiška ravnica – riznica knjiga“, koji sufinansira Opština Malo Crniće po osnovu Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Malo Crniće u 2019. godini.

 –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag

Foto:  bsmmc.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *