Cilj realizacije ovog projekta na portalu „Trag“ je da se predstavi nedavno renovirana Рамска тврђава, jedna od najlepših na obali Dunava, kao deo bogate turističke ponude u opštini Veliko Gradište.
Na 21. kilometru uzvodno od Velikog Gradišta, na brdu iznad samog Dunava nalazi se tvrđava Ram. U XII veku bila je to važna strategijska pozicija oko koje su se borile Ugarska i Vizantija, ali krenućemo redom…
– Ramska tvrđava je podiguta 1483. godine, a podigao je sultan Bajazit II kao prvo artiljerijsko utvrđenje u Srbiji na ostacima antičkih objekata, počinje zanimljivu istorijsku priču Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja iz Požarevca i nastalja: – O tim antičkim objektima govorio je još Feliks Kanic u 19. veku, koji je zabeležio da se unutar Ramske tvrđave nalaze ostaci jakog antičkog objekta, ne ulazeći u njegovo detaljnije determinisanje i opisivanje. Međutim, Ramska je, za razliku od drugih tvrđava, u Srbiji i pogotovo u Podunavlju, dugo bila potpuno na marginama nauke. Retki su istraživači koji su o njoj pisali. Posle Drugog svetskog rata o njoj, kao i o Karavan saraju, koji je praktično sastavni deo celog kompleksa u Ramu, pisao je profesor Aleksandar Deroko, doajen istorije srpske arhitekture. Tek 1980. godine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture preduzeo je sondažna iskopavanja tvrđave i potpuno arhitektonsko snimanje objekta. Te poslove je radila gospođa Gordana Simić iz Zavoda, a arheološkim radovima, na kojima sam i ja učestvovao i to mi je bio na neki način prvi samostalan arheološki teren, rukovodio je arheolog Zoran Simić iz Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, kaže Jacanović.
Međutim, nakon toga čitave tri decenije Ramska tvrđava, pošto je Turska tvrđava, nije bila predmet nikakvih ozbiljnijih istraživanja i svi pokušaju Narodnog muzeja u Požarevcu i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva ostali su bez uspeha. Bilo je pokušaja da se preko Ministarstva kulture i srodnih institucija obezbede neka sredstva da Ramska tvrđava ne bude ruina, deponija smeća i zmijarnik, kakva je bila praktično sve do pre četiri godine.
– Kockice su počele da se slažu 2007. godine, nastavlja priču Jacanović, kada je tadašnji ambasador Republike Turske u Beogradu, gospodin Ahmet Suha Umar, privatno posetio i požarevački muzej i Ramsku tvrđavu. Zahvaljujući njemu krenula je i inicijativa, jer on je bio najpre obrazovan čovek, energičan, konkretan i uputio je prve dopise, kako našim nadležnim, tako i adekvatnim institucijama i ustanovama u Turskoj. U Srbiji se obratio direktno tadašnjem predsedniku, Borisu Tadiću, i ministru kulture, Nebojiši Bradiću i „klupko je počelo da se odmotava“. Ramska tvrđava je prvo osvetljena, a osvetljenje je finansirala Republika Turska. Zatim je naše Ministarstvo kulture dovoljnim sredstvima finansiralo početak arheoloških istraživanja, da bi od 2017. godine krenula velika arheološka istraživanja i potpuna obnova cele tvrđave, što je u najvećoj meri finansirala Vlada Turske. Kompletna investicija Agencije TIKA (turske Agencije za kulturnu saradnju) iznosi oko 2 miliona evra i ceo posao je urađen po planu za nepune tri godine. Moram da naglasim da je bila izuzetna saradnja i koordinacija između TIKE, izvođača radova iz turske kompanije „Abma restoration“ i naših arheoloških iskopavanja.
– Uspešnom rekonstrukcijom uspeli smo da tvrđavu dovedemo u stanje kakva je bila u vreme izgradnje. Posebno treba naglasiti da se vodilo računa o svakom arheološkom detalju, jer je Ramska tvrđava imala veoma složenu arheološku situaciju. Ispod prvobitne površine terena do praktično pre četiri godine, krio se sloj od dva do tri metra debljine, koji je nastao u periodu od 16. do kraja 18. veka, zbog čestih sukoba između Austrijske i Turske carevine oko tog prostora. Naime, kada je posle presajedinjenja Banata Otomanskoj imperiji tvrđava izgubila vojni karakter i taj pogranični status, ona je bila napuštena. U periodu mira na tim prostorima došlo je do propadanja krovova, međuspratnih konkstrukcija i ona je već tada bila u ruševinama i neupotrebljiva. Posle poraza prilikom opsade Beča krajem 17. veka Turci se povlače nazad i njima je ponovo bila potrebna tvrđava. Međutim, oni tada nisu više imali ni dovoljno para, ni dovoljno vremena da obnove tvrđavu, već samo da bedeme i kule koriste kao prirodni zaklon, takav kakav jeste. Unutar tog prostora oni su izgradili dva velika objekta, uz bedeme i ostatke tog antičkog objekta, koji je služio za smeštaj vojske. Zatim su ih Austrijanci pred sklapanje Požarevačkog mira u ratovima proterali odatle i ti objekti su rađeni na kamenim temeljima vezanim blatom, a gore je bila drvena konstrukcija oblepljena blatom. To se brzo porušilo i popalo, a onda je Austrijancima bio potreban objekat-kasarna i onda oni na tom zaravnjenom delu izgrade svoje. Onda su se Turci vratili preko Dunava, pa ponovo gradili i tako nekoliko puta. Sve to stvorilo je arheološki sloj, u suštini bogat arheološkim materijalom iz tog perioda koji nam nije davao pravu sliku o izgledu Ramske tvrđave. Ona je za sve posetioce, do ove obnove, bila jako niska, skromna. Međutim, pošto je kota poda a samim tim i vizura posmatrača sada najmanje dva metra ispod površine terena, naveo je Dragan Jacanović i istakao da su gornji delovi tvrđave rekonstruisani do prvobitne originalne visine…
Nastaviće se…
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Ramska tvrđava–čuvar legendi“, koji sufinansira Predsednik opštine Veliko Gradište, po osnovu po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2020. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst: Trag
Foto: Dragan Jacanović/Trag