Pokret otpora za vreme Drugog svetskog rata u kučevačkom kraju (III): Narodni heroj Veljko Dugošević

Veljko Dugošević je, prema podacima koje smo našli pripremajući se za rad na ovom projektu, rođen 13. avgusta 1910. godine u Rumi, kod Sremske Mitrovice, Srbija. Još kao dete je ostao bez oca. U njegovom školovanju mnogo mu je pomogla starija sestra, učiteljica u selu Takovu, kod Gornjeg Milanovca. Kod nje je Veljko završio osnovnu školu. Prvi i drugi razred gimnazije učio je u Rumi, a treći i četvrti spremao je privatno i polagao u Gornjem Milanovcu. Nakon toga upisao je Učiteljsku školu u Somboru, koju je završio 1923. godine.

Podnoseći molbu za dobijanje službe, Veljko je između ostalog napisao: „Postavite me u bilo koje mesto Jugoslavije“. Prvo je postavljen za učitelja u malom makedonskom selu Radnja, ispod planine Kožuh. Njegova metoda učenja dece nije bila batina, kako se tada često praktikovalo, već je bio veoma omiljen među učenicima, zbog drugačijeg pristupa deci. Seljaci su u njemu videli prijatelja koji je umeo da im da korisne savete. Njegova biblioteka u rancu počela je da kruži po susednim selima. Sledeći njegov primer, pokretne biblioteke su prihvatili i drugi mladi učitelji ovog kraja. Policija je u tom prosvetiteljskom radu videla opasnost po režim, pa je Dugoševića, pred izbore 1935. godine, premestila u selo Ranilug, kod Gnjilana.

Veljko sa suprugom Natalijom Dugošević i sdrugom Dušanom Vukasovićem u Beogradu 1938. godine (Fotografija je preuzeta iz knjige Sretenija Zorkića „Veljko Dugošević“ iz 1974. godine.)

U novoj sredini Veljko nastavlja prosvetno – političku delatnost, s tim što u novom mestu, odmah uključuje ostale učitelje, a naročito pažnju poklanja radu sa  Albancima, među kojima je imao dosta prijatelja. Kod ostalih učitelja je razvio ideju zajedničkog okupljanja po grupama, gde su najviše rezgovarali o marksizmu. U želji da proširi svoje opšte obrazovno i stručno pedagoško znanje, Veljko  Dugošević 1937. godine napušta učiteljski poziv, dolazi u Beograd i upisuje se na Višu pedagošku školu, koju redovno studira naredne dve godine.

U svim biografskim podacima piše da je član Komunističke partije Jugoslavije od „pre rata“, ali nigde nema datuma, i ne piše od kada. Sudeći po svemu, on je postao član KPJ vrlo rano.

Pored studija na Višoj pedagoškoj školi, aktivno radi i na partijskim zadacima. Jedan je od organizatora i rukovodilaca napredne učiteljske zadruge „Vuk Karadžić“, koja je oko sebe okupila politički aktivne učitelje i mnogo doprinela širenju marksističkog pogleda na svet među prosvetnim radnicima. Za vreme školskih odmora organizuju se  „Letnje kolonije“, a zimi „Pedagoške nedelje”, koje su, u stvari, bili kursevi za proučavanje marksizma i na kojima su se, kao predavači pojavljivali kasnije istaknuti revolucionari. Dugošević je, pored ostalih aktivnosti, bio član Redakcije „Učiteljske straže”, časopisa preko koga su se među učiteljima širile napredne ideje.

Mada je bio odličan student, Dugošević je odugovlačio da diplomira na Višoj pedagoškoj školi, jer je želeo  da dobije učiteljsku službu, što mu je bilo pogodnije za partijski rad u masama. Pred rat, Dugošević je postavljen za učitelja u selu Turiji, mestu između Kučeva i Požarevca. Odatle je nesmetano i često putovao po zadacima Partije u obližnja mesta, i u Beograd. Tu ga je zatekla i fašistička okupacija.

Od prvih dana okupacije Dugošević vrši političke pripreme za dizanje narodnog ustanka. Jula 1941. sa prvim oružanim grupama učestvuje u paljenju opštinskih arhiva, rušenju komunikacija, napadu na neprijateljske posade i oslobađanju pojedinih mesta. Od borbenih naoružanih grupa stvorene su čete, a od njih kasnije Požarevački partizanski odred, polovinom septembra 1941. godine.

Za prvog komandanta postavljen je Veljko Dugošević. Odred je narastao i ubrzo oslobodio ceo požarevački okrug, porečki srez i dva sreza jagodinskog okruga. Neprijatelj je jakim snagama i avijacijom napadao oslobođenu teritoriju na kojoj su funkcionisali svi organi narodne vlasti. Oslobođena teritorija obuhvatala je sadašnji Braničevski upravni okrug: Petrovac, Kučevo, Golubac, Veliko Gradište, Žagubicu, kao i Majdanpek. U borbama za oslobođenje svih tih mesta Veljko Dugošević je pokazao veliku hrabrost i umešnost u komandovanju  jedinicama. Među partizanima i u narodu bio je vrlo omiljen.

Kada je između partizana i četnika Draže Mihailovića bio postignut sporazum o zajedničkoj borbi protiv okupatora, Dugošević je prelazio preko nekih četničkih akcija u želji da izbegne bratoubilački rat. A kad su, u novembru, Nemci i ljotićevci krenuli u napad na slobodnu teritoriju, četnici su im se pridružili I napali partizane. U teškim borbama koje su se vodile polovinom novembra 1941, Požarevački partizanski odred povlačio se u pravcu Homoljskih planina.

U selu Gložanima, kod Neresnice, u okolini Kučeva, odred su opkolile nadmoćnije snage Nemaca, ljotićevaca i četnika. Borba je bila neravnopravna i vrlo teška. Partizani su se junački borili, a njihov komandant, Veljko Dugošević, poginuo je 18. novembra s mitraljezom u rukama, štiteći odstupnicu odredu. U znak sećanja na svog hrabrog komandanta, borci su Požarevačkom odredu dali ime „Veljko Dugošević“.

Narodnim herojem proglašen je 9. maja 1945. godine. Nakon toga, nastankom nove slobodne države mnoge osnovne škole i ulice dobile su naziv po ovom narodnom heroju. Njegovo ime nosile su dve škole, jedna u Turiji, a druga u Požarevcu koja je kasnije vratila svoj prvobitni naziv „Kralj Aleksandar I“. Bista narodnog heroja Velja Dugoševića i dalje stoji u dvorištu škole, da podseti i neke buduće generacije đaka na hrabrog komandanta, ali i velikog prosvetnog radnika, omiljenog učitelja Veljka Dugoševića.

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Pokret otpora za vreme Drugog svetskog rata u kučevačkom kraju“, koji sufinansira predsednik opštine Kučevo po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2019. godini.

 – Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag

Foto: Vikipedija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *