01-Pokret otpora u Kucevu-01

Pokret otpora za vreme Drugog svetskog rata u kučevačkom kraju (I)

Narodnooslobodilačka borba u nekadašnjem požarevačkom okrugu koji je za
neprijatelja predstavljao vrlo važno područje, počela je i odvijala se pod specifičnim uslovima.
Rasplamsavanjem ustanka bilo je ugroženo oko 150 kilometara dunavske obale tada vrlo
važnog plovnog puta, pogotovu za eksploataciju Borskog rudnika i žitorodnog područja
Bugarske i Rumunije. Kostolački ugljeni bazen bio je već od prvog dana okupacije predviđen,
za energetski izvor ubrzanog razvoja eksploatacije bakra u Boru. Zbog toga je okupator na
tom području držao znatne snage čitavo vreme rata. Tu su bile koncentrisane tenkovske i
artiljerijske jedinice, kao i pukovi 714. lovačke divizije koja je vrlo često koristila i
bombarderske eskadrile da bi uspešno kontrolisala ceo teren.
U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo pokrete
otpora u kučevačkom kraju.

 

01-Pokret otpora u Kucevu-02-Borci pozarevackog odreda u leto 1942

Pripreme ustanka i početne akcije

Na jednom od prvih sastanaka Okružnog komiteta KPJ početkom leta 1941. godine
odlučeno je da akcije po gradovima počnu odmah, da se pomoću letaka, vesti i na političkim
konferencijama narod obaveštava o događajima. Najvažnije je bilo to što je rešeno da se odmah
pristupi organizovanju oružanih jedinica. Omladina je rasturala proglase Centralnog i
Pokrajinskog komiteta o ustanku, umnožavala i delila vesti o događajima u zemlji i na ratištima,
pisala parole. Sem toga, skojevske grupe izvodile su manje diverzantske akcije, kao što su
paljenje neprijateljskih novina, sečenje telefonskih žica i druge. Istovremeno je sređena tehnika
tako da je bila u mogućnosti da umnožava letke i ostali ilegalni materijal u tiražu od 500 do
1.000 primeraka. Organizovana je nabavka sanitetskog materijala, vršene su pripreme za
mobilizaciju ljudstva u odrede, prikupljalo se oružje. Kod komunista je bilo i nešto ranije
prikupljenog oružja, a bilo ga je dosta i kod građana koii su se snabdeli od bivše jugoslovenske
vojske posle kapitulacije. Nabavljen je i drugi materijal potreban za diverzije. Između ostalog, u
dva navrata uzet je ekrazit iz vojnog magacina kod kaznenog zavoda u Zabeli, iako ga je čuvala

jaka straža. Ekrazit je poslat Kosmajskom odredu koji ga je upotrebljavao za rušenje pruga i
drugih komunikacija.
Kada je prvi deo posla oko pripremanja ustanka bio završen, odlučeno je da dva člana
Okružnog komiteta, Čeda Vasović i Bogoljub Stojanović ostanu u Požarevcu, a drugi članovi,
među kojima Boža Dimitrijević, da na terenu neposredno pristupe obrazovanju odreda. U tu
svrhu održano je tokom jula nekoliko sastanaka sa komunistima iz sela i grada koji će sačinjavati
jezgro budućeg odreda. Jedan takav sastanak sa komunistima iz Zvižda održan je u Turiji, u školi
gde je radio učitelj Veljko Dugošević. Na njemu je odlučeno da se formira Zviški odred, za čijeg
je komandira postavljen Veljko Dugošević, veoma cenjen i popularan u ovom kraju, a uz to i
rezervni oficir.
Uskoro su formirane i druge partizanske jedinice u raznim krajevima tadašnjeg okruga.
Smatralo se da gotovo svaki srez treba da ima bar po jednu četu ili manju jedinicu koja će
operisati na tom području i biti u stanju da za prvo vreme samostalno izvodi manje akcije, pa
čak i da se suprotstavi većini jedinicama neprijatelja koje su iz Požarevca često prodirale u
bogatije krajeve da bi se snabdele hranom.
Prva oružana akcija izvršena je 14. avgusta 1941. Odred od oko 20 ljudi, na čelu sa
Veljkom Dugoševićem, napao je žandarmerijsku stanicu u selu Dobra na Dunavu i zarobio 10
žandarma. Tom prilikom rasformirao je opštinsku upravu i uništio arhivu i poreske knjige. Posle
mitinga u selu nekoliko omladinaca je prišlo odredu. Dva dana kasnije izvršen, je napad I na
opštinsko sedište Brnjica, takođe na Dunavu.
Sa Glavnim štabom Požarevački odred nije tokom 1941. Godine imao nikakve veze.
Pošto nisu imali potpunijih direktiva, partizani su se prilikom prvog osvajanja Kučeva, 23.
avgusta 1941. godine, odmah povukli iz grada jer nisu znali da li ga treba držati ili ne. Nije se
znalo šta da se radi u oslobođenim gradovima, kako da se organizuje vlast. Posle prvih napada
na žandarmerijske stanice kvislinške vlasti bile su prestrašene. Dovoljno je bilo samo da se čuje
o kretanju partizana, pa da žandarmi pobegnu ne prihvatajući borbu. To se, uostalom, vidi i iz
jednog izveštaja sreskog načelnika iz Donjeg Milanovca u kome se kaže: „Grupa od 300 bandita
imala je nameru da napadne i razoruža žandarme i četnike u Majdanpeku. Blagovremeno su
primećeni te su se žandarmi ispred brojno jačeg napadača povukli sa stanice”. Prva veća akcija

tokom avgusta bila je pomenu ti napad na žandarmerijsku stanicu Kučevo u kojoj je bilo oko 60
naoružanih žandarma i finansa. Partizanska četa, na čelu sa Veljkom Dugoševićem, koja je
brojala oko 30 boraca, upala je u grad iznenadno sa tri razna pravca tako da su žandarmi predali
oružje bez otpora. Pošto je toga dana došlo mnogo seljaka na pijacu, održan je miting. Istoga
dana četa je zajedno s plenom napustila Kučevo. Ta akcija je imala velikog odjeka u čitavom
kraju. Desetak mladića je još istog dana pristupilo odredu.
Dan pre napada na Kučevo drugi odred na Majdanpeku uništio je u ponoć 22. avgusta
instalacije žičane železnice, koja je nosila rudu od Majdanpeka za Donji Milanovac, kod Rajkova.
U isto vreme porušen je i most na žičanoj železnici između Požarevca i rudnika Klenovik. A 27.
avgusta Zviški odred zauzeo je sresko mesto Golubac. U toj akciji su veliku ulogu odigrale
partijske i skojevske organizacije u Golupcu. Mlavskiodred je tih dana upao u Zagubicu gde je
razoružao 9 žandarma.
Vrlo su aktivni bili skojevci iz Požarevca. Oni su uspešno organizovali nekoliko napada na
nemačke vojnike i oficire, spalili osam vagona žita kod Ljubičeva i izveli još nekoliko akcija u
gradu. Formirali su i posebnu četu koja se polovinom septembra pridružila Zviškom odredu.
Akcijama u gradu neposredno su rukovodili Čedo Vasović i Jovan Šerbanović.

 

01-Pokret otpora u Kucevu-03-Veljko Dugosevic

Četnički pokret

Četnički pokret u Kučevu organizovao je Kosta Pećanac 1938. godine, kada je osvećena i
četnička zastava. Nakon početka rata postignut je dogovor da se stupi u akciju protiv
neprijatelja, kada se saznalo da se na Ravnoj gori i Gornjaku kod Petrovca pojavila grupa oficira
koja nije priznala kapitulaciju. Oni su tražili da kučevački pokret sarađuje s njima.
U septembru pred kućom Nikole Nikolića u zaseoku Ključ u Voluji skupila su se 32 čoveka
i formiran je Zviški četnički odred. Za vojvodu je izabran Voja Tribrođanin, a svi su položili
zakletvu. Zastava je poverena zastavniku Milanu Marjanoviću iz Kučajne, koga su komunisti
kasnije ubili u selu Ravnište kod Kučeva 1945. godine.
Dogovorom Veljka Dugoševića, koji je vodio partizane i četničkog vođe Leonide
Plješkovića u toku leta 1941. Godine počela je zajednička borba protiv okupatora. Zajedničke

snage četnika I partizana su napale i osvojile Veliko Gradiše, a pre toga i selo Rabrovo. Nemci su
kasnije zbog toga bombardovali Rabrovo i Neresnicu. Ali, prema rečima članova četničkog
pokreta, oni nisu mogli da se dogovore oko podele ratnog plena, jer su partizani tražili sve.
Potom su partizani počeli da razoružavaju četničke patrole i napadaju male jedinice i
simpatizere. Pošto su bili brojniji četnici su se povukli u Gornjak i tada se rastali sa partizanima.
U Gornjaku su proveli četiri meseca, sve dok dobrovoljci iz Požarevca nisu oterali komuniste iz
Kučeva, kada je poginuo Veljko Dugošević. Protiv komunista četnički odred je vodio borbe i u
Gložani, Kučevu, kao i na Crnom vrhu kod Ranovca 1942. godine.

01-Pokret otpora u Kucevu-04-Cetnicki pokret

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Pokret otpora za vreme Drugog svetskog rata u
kučevačkom kraju“, koji sufinansira predsednik opštine Kučevo po osnovu Konkursa za
sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na
teritoriji opštine Kučevo u 2019. godini.

– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa
koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *