Neolitsko naselje „Belovode“ (X): Kult oblutka – drugi deo

Krajem šestog i početkom petog milenijuma pre naše ere, na prostoru starčevačke kulture, ili šire posmatrana Starčevo – Kriš – Kereš kompleksa, dolazi do revolucionarne promene u materijalnoj i duhovnoj kulturi, koja je rezultirala nastankom vinčanske civilizacije.  

Istražujući lokalitet „Belovode“, dotakli smo se interesantne teme Kulta. U ovom slučaju neodvojiv je kult prirode od kulta predaka. Naime, oblutak u Vinčanskoj civilizaciji pored religijske uključuje i duhovnu. Drugi deo teme, koju obrađujemo na internet Portalu Trag“, a vezan je za Kult oblutka u vinčanskoj kulturi, daje kamenu poseban religijski pogled. Razgovarajući sa arheologom Draganom Jacanovićem u prostorijama Narodnog Muzeja u Požarevcu, kome se ovom prilikom i zahvaljujemo na ljubaznosti što je sa nama podelio ovu sjajnu priču i dao nam dovoljno materijala da možemo na pravi način da obradimo ovu temu za vas.

Oblutak je po svom obliku sličan jajetu, simbolu nastanka sveta,kaže Jacanović i nastavlja, oblutak je praiskonsko jaje, nastalo uzajamnim delovanjem vode i kamena, koje u sebi sadrži vatru, odnosno iskru novog života. Stoga je funkcija oblutka u religijskim pogledima nosilac vinčanske kulture morala biti prisutna kao materijalizacija i oličenje prirodnih sila vode, vatre i kamena, odnosno života u opšte. Oblutak – kao praiskonsko jaje – predstavlja sa svim svojim elementima osnovni i suštinski muški princip. Kamen je, prema verovanju balkanskih i mnogih drugih naroda, obitavališta duša predaka. To je i osnovni razlog što se grob obeležava kamenom, čija je funkcija da prima dušu pokojnika. Poznati obred izlivanja vode na Veliki četvrtak obavlja se preko oblutka. Sam obred je direktno vezan sa kult mrtvih, odnosno duše pokojnika. Funkcija oblutka je u tome što oni predstavljaju i čuvaju u sebi duše pokojnika. U istočnoj Srbiji poznat je običaj da kad lovac primeti pored reke trag životinje koju žele da ubiju , uzme u džep jedan oblutak da bi mu se ispunila želja. Ovde je sasvim određeno vezivanje same životinje za oblutak, odnosno lovac posedovnjem oblutka neke životinje je uveren da će se susresti baš sa njom.

Posebno važan podatak za naše razmatranje je taj da je najteži i najefikasniji oblik kletve kod stanovništva istočne Srbije kada se uzmu dva kamena-oblutka u ruke, klekne se i udarajući jednim kamenom o drugi izgovaraju reči kletve. Ovaj oblik kletve se u životu vrlo retko praktikuje baš iz razloga njgove velike snage i opasnosti po onoga koji kune ako nije u pravu. Kamen-oblutak je u ovom slučaju vrhovna elementarna božanska sila, koja će po praiskonskom verovanju – nepristrasna da presudi.

Iz navedenih primera vidljivo je da kamen, odnosno oblutak, ima određenu ulogu u religijskom životu mnogih zajednica sa različitih geografskih prostora i iz raznih epoha ljudskog življenja. Zajedničke crte svih njih se sastoje u tome da je kamen živo biće, da ima dušu, da u sebi ima dušu, da u sebi prima duše svih drugih živih bića  i kao takav igra vrlo bitnu ulogu u životu ljudi.

Na osnovu svega toga, činjenice da je kamen osnovna sirovina kamenog doba i brojnost oblutaka na vinčanskim lokalitetima, vrlo verovatno možemo pretpostaviti i postojanje kulta kamena-oblutka i u neolitskim kulturama Balkana.

Najbitniji element za religijsko-vinčanskih oblutaka je u tome što su svi oni sasvim jasno „obeleženi“ crvenom bojom. Na taj način oni su izdvojeni iz mase običnog šljunka i svrstani u rangu svetih, izdvojenih stvari. I kao što se uskršnje jaje faktički ne razlikuje od običnog kuvanog jajeta, ali je isto tako ono posebno, sveto jaje zahvaljujući crvenoj boji i šarama, tako su i vinčanski obluci običan rečni šljunak kome crveno bojeni sistemi ornamenata daju epitet posebnog i svetog.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje „Belovode“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

   –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *