Neolitsko naselje „Belovode“ (VIII): Legende

Krajem šestog i početkom petog milenijuma pre naše ere, na prostoru starčevačke kulture, ili šire posmatrana Starčevo – Kriš – Kereš kompleksa, dolazi do revolucionarne promene u materijalnoj i duhovnoj kulturi, koja je rezultirala nastankom vinčanske civilizacije.

Na teritoriji vinčanske civilizacije registrovano je oko hiljadu stalnih naselja. Zanimljivo je da je za veliki broj njih očuvano narodno sećanje da je tu nekada, u neko mitsko vreme, postojalo selo, varoš ili grad. To sećanje je često sačuvano u imenu mesta – toponimu tipa: Selište, Kućište, Kućerine, Gradište, Gradac, Gradina, Duvarine i slično. Veliku zagonetku predstavljaju toponimi sa osnovom „belo“: Belo Brdo (Vinča), Bela Stena, Bela Voda, Belovode, Bela Reka, Belica i slično.

Za vas, naše čitaoce zanimljiva je legenda o Bikovoj Bari, koju nam je izvorno ispričao arheolog Dragan Jacanović, a koji je sa velikim entuzijazmom i zanimljivom naracijom ispričao sledeće: O Bikovoj  Bari do danas je sačuvana legenda koja kaže: Nekada je u ovoj bari živeo vodeni bik, crne boje, koji je imao zlatne rogove. On je svake noći izlazio iz bare, uništavao letinu, tamanio ljude i stoku. Da bi ga se rešili, ljudi nađu belog bika i okuju mu gvožđem rogove. Beli bik sačeka crnog i ubije ga i tako ljude oslobodi nesreće. Po belom biku ceo potez je nazvan Belovode, a po vodenom biku, bara u kojoj je živeo nazvana je Bikova Bara.“.

U ovoj kratkoj legendi sačuvan je starobalkanski mit koji opisuje borbu Belog i Crnog boga, dobra i zla, svetlosti i tame. Veoma slična legenda vezana je za Čarapin Baru u Oreškovici, oko 5 kilometara zapadno, oko koje se nalaze vinčanska naselja Zbegovište i Selište. To indicira na mogućnost povezivanja ovog mitologema sa vinčanskom kulturom. Tome u prilog idu i podaci da je bik u vinčanskoj kulturi sveta životinja. Njegove glave-bukranioni ukrašavaju pročelja kuća. Figure ove životinje izrađivane su od pečene gline. U okviru svetilišta na prostoru južnog sektora, u sondi 6/1997, nađene su četiri statuete govečeta, od čega dve predstavljaju bikove.

U dolini reke Reškovice, na lokalitetu Faca Bijelji (Bela Strana) otkriveni su tragovi površinske i jamske eksploatacije malahita i azurita tokom praistorije. U neposrednoj blizini se nalazi Lazina pećina sa površinskim nalazima fragmenata keramike Kostolac-Kocofeni kulture bakarnog doba. Zanimljiva je legenda koja kaže da je u toj pećini živeo neki Laza koji je u Velikom Laolu imao silnu zemlju. Rasprodavši je kupio je ovce i naselio se u planini u pećini na padinama Velikog Vukana. U ovoj legendi krije se znatno starija mitska priča o transformaciji zemljoradničkih kultura u stočarsko-metalurške. Faca Bijelji je udaljen od vinčanskog naselja Belovode samo par sati hoda. Postoji odlična vizuelna komunikacija između ova dva lokaliteta. Sezonsko (bačijsko) stočarenje tokom letnjeg perioda prisutno je i danas, a vrlo je izvesno da je postojalo i u praistoriji. Tokom letnje ispaše stoke pastiri su sakupljali rude i minerale na padinama Homoljskih planina i u jesen ih odnosili u stalna naselja u oblasti Mlave na dalju tehnološku preradu. Rudarsko-metalurški elementi u pomenutoj legendi kriju se u ličnom imenu Laza, čija je osnova reč „laz“ koja je arheometalurški termin i označava mesto gde se dovlači i deponuje.

Nadamo se da smo  u ovom delu projekta, uspeli da Vas zainteresujemo za vinčansku kulturu i da jednog dana obiđete lokalitet Belovode i uživate u prirodi i svemu onome što je čovek tog doba radio, a nedaleko je od Petrovca na Mlavi.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje „Belovode“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

  –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *