Neolitsko naselje „Belovode“ (VII): Obredni kolači

Krajem šestog i početkom petog milenijuma pre naše ere, na prostoru starčevačke kulture, ili šire posmatrana Starčevo – Kriš – Kereš kompleksa, dolazi do revolucionarne promene u materijalnoj i duhovnoj kulturi, koja je rezultirala nastankom vinčanske civilizacije.

Ona će zauzimati jedan veliki prostor od Skopske kotline na jugu do Budimpešte na severu, i od reke Bosne na zapadu do reke Isker u Bugarskoj i reke Olt u Rumuniji na istoku. Ovu kulturu karakterišu stalna naselja koja mogu biti površine od jednog do deset hektara, a izuzetno i do sto hektara. Najznačajniji lokaliteti u Srbiji su Vinča kod Beograda, Pločnik kod Prokuplja, Potporanj kod Vršca, Gomolava kod Rume, Benska Bara u Šapcu, Lađarište kod Vrnjačke Banje i mnoga druga. Na području Braničeva do sada je registrovano dvadesetak naselja ovog perioda: Orašje  u Dubravici, Lugovi u Drmnu, Toplik u Malom Crniću, Selište u Kostolcu, Česma u Poljani, Konjušica u Viteževu, Selište, Zbegovište i Lipe u Oreškovici, Pazarište u Lopušniku i druga.

Najznačajniji lokalitet su Belovode u Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi, kako je i navedeno u jednom od stručnih radova arheologa Narodnog muzeja Požarevac, Dragana Jacanovića. U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo ovaj lokalitet.

Obredni kolači

Religijske teme su i dalje u fokusu našeg interesovanja, kroz tekstove na Portalu „Trag“ želimo da Vam pričamo ovog puta o velikoj ulozi pšenice i hleba u religijskom životu čoveka vinčanske civilizacije. Pre svega o tome govore, kako navodi arheolog Jacanović, nalazi kultnih hlebova rađenih od zemlje koja sadrži veliki procenat pšenične pleve i poneko zrno. Prema njegovim rečima, oni su modelovani u obliku okruglih ili elipsoidnih pogača, ili masivnih kolutova – kolača sa rupom u sredini. Ponekad su bili ukrašeni – išarani urezanim, žljebljenim ili utisnutim šarama sa složenim sistemima urezanih simbola. Oni svedoče o posebnom kultu vezanom za obezbeđivanje bogate žetve. Ovakvi obredni kolači od zemlje su u arheološkoj literaturi definisani kao tegovi za vertikalni tkački razboj ili ribarske mreže.

Protiv takvog tumačenja govori činjenica da njih srećemo samo u vinčanskoj civilizaciji, da su apsolutno male mase nedovoljne da zategne niti osnove i velikom podudarnošću sa obrednim hlebovima Vlaha severoistočne Srbije. U srpskoj narodnoj epici čest je motiv mešenja hleba ili kolača od zemlje. Njega mesi sam Bog nakon podizanja mrtvog brata iz groba, kao dar koji brat nosi sestri u goste.  Evidentna je fonetska sličnost i sazvučje reči: brašno – prašina, prašno, prašak, pra; testo (od brašna) – testo (od  zemlje); leb – lep (materijal od gline kojim se oblepljuju zidovi, podovi i sl.).

Izvesno je da su postojali i obredni predmeti izrađeni od organskih materija biljnog porekla. Možemo pretpostaviti da je određenu ulogu u tim kultovima imala pšenična slama. Mitologija slamke svoje ishodište nalazi u činjenici da upravo slamka ima tu božansku moć da u zemlju pohranjeno i sahranjeno pšenično zrno vozdigne iznad zemlje i vaskrsne u desetak novih zrna. Zlatno žuta pšenična slamka tako će postati materijalizovani sunčev zrak, nosilac svetlosti, toplote i života. Pšenična slamka tako postaje spona između zemlje i neba, između htonskog i solarnog, između života i smrti. Ona je osa sveta, krhka, truležna i prolazna, a istovremeno božanski snažna. Na taj način mogu se razumeti podaci da su Hiperborejci, mitski narod koji je živeo „preko granice severnog vetra Boreja“, svake godine slali Apolonu darove u Delfe zavijene u pšeničnu slamu.

U narednim tekstovima bavićemo se kultovima i legendama, kako bi Vama čitaocima što vernije dočarali vinčansku civilizaciju i šta je sve ona ostavila u dobrobit savremenom čoveku.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje „Belovode“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

 –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Trag

Foto: vajat.blogspot.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *