Neolitsko naselje „Belovode“ (VI)

Krajem šestog i početkom petog milenijuma pre naše ere, na prostoru starčevačke kulture, ili šire posmatrana Starčevo – Kriš – Kereš kompleksa, dolazi do revolucionarne promene u materijalnoj i duhovnoj kulturi, koja je rezultirala nastankom vinčanske civilizacije. Ona će zauzimati jedan veliki prostor od Skopske kotline na jugu do Budimpešte na severu, i od reke Bosne na zapadu do reke Isker u Bugarskoj i reke Olt u Rumuniji na istoku. 

Ovu kulturu karakterišu stalna naselja koja mogu biti površine od jednog do deset hektara, a izuzetno i do sto hektara. Najznačajniji lokaliteti u Srbiji su Vinča kod Beograda, Pločnik kod Prokuplja, Potporanj kod Vršca, Gomolava kod Rume, Benska Bara u Šapcu, Lađarište kod Vrnjačke Banje i mnoga druga. Na području Braničeva do sada je registrovano dvadesetak naselja ovog perioda: Orašje  u Dubravici, Lugovi u Drmnu, Toplik u Malom Crniću, Selište u Kostolcu, Česma u Poljani, Konjušica u Viteževu, Selište, Zbegovište i Lipe u Oreškovici, Pazarište u Lopušniku i druga.

 Najznačajniji lokalitet su Belovode u Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi, kako je i navedeno u jednom od stručnih radova arheologa Narodnog muzeja Požarevac, Dragana Jacanovića. U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo ovaj lokalitet.

Statuete

O religijskim elementima vinčanske civilizacije svedoče antropomorfne i zoomorfne figurine i  one spadaju u najbrojniju grupu predmeta ističe arheolog Dragan Jacanović, tokom iscrpnog razgovora na ovu temu Portala „Trag“.

Prema njegovim rečima predmeti predstavljaju antropomorfne figurine koje redovno predstavljaju veliku Boginju majku, Majku Zemlju, majku koja sve rađa i u koju se sve vraća što živi i postoji pod kapom nebeskom. Te figurine imaju blago naglašene polne karakteristike. Iako su skromne po dimenzijama, one su monumentalne po skulptorskom izrazu, dinamici površina i razigranosti svetlosti i senke.

U hiljadugodišnjem trajanju njihovo lice se menja od trougaonog, preko petougaonog do poligonalnog. Mogu biti potpuno nage, sa pritajenom seksualnošću, preko više ili manje obnaženih, do potpuno obučenih. Tom utisku nije uspeo da se odupre ni Nikola Krstić, arheolog-amater, koji je opisujući jednu pronađenu figurinu zapisao: „ Figura u obliku devojke golog pupka i napupelih grudi“. Preko urezima prikazane odeće možemo pratiti razvoj mode, gde susrećemo razgolićene plesačice u kratkim resastim suknjicama, devojke ogrnute u šarene kecelje do kolena, ili dame obučene u raskošne duge haljine. Najčešće su glave figurina pticolikog oblika, sa plastično modelovanim nosem sličnim ptičijem kljunu i potenciranim očima.

Ponekad su na očima naglašene trepavice, a na glavi češljem uređena kosa, ponekad oblikovana u punđu. Tragovi boje na licu i posebno oko očiju, svedoče nam o visokom stepenu ženske kozmetike. Ne retko se preko lica nalazi plastčno modelovana maska u obliku životinjske glave. Navedeni elementi ukazuju na svu složenost religiskih shvatanja i obreda u kojima su ove figurine korišćene. Sve te figurine predstavljaju ženu koja stoji na kapiji koja se nalazi na ulazu i izlazu sa ovog sveta.

– Tokom arheoloških istraživanja na lokalitetu „Belovode“ pronađen je veliki broj zoomorfnih figurina. Najčešće su predstave govečeta gde možemo razlikovati autohtonu balkansku bušu od podolskog govečeta velikih rogova. Predstave drugih životinja su sumarno modelovane. Prema pojedinim anatomskim detaljima jasno je da je od domaćih životinja prikazana svinja i pas, a od divljih jelen. Nalazi figurina životinja svedoče nam o velikoj ulozi životinja, kako u profanom tako i u duhovnom životu davnih stanovnika Belovoda kaže naš sagovornik.

Jedinstveno svedočanstvo o ulozi životinja u kulturi je bogata jezička građa u našem jeziku. Za životinje koje je čovek rano pripitomio, ili koje u imale veliki značaj za život, postoje različite reči za određene kategorije: goveče, bik, krava, tele, vo; svinja, vepar, krmača, prase, nazime; pas, ker, kuja, štene; petao, kokoška, pile; jelen, košuta, lane; pčela, matica, radilica, trut. Za druge životinje osnova reči je ista, a razlika je samo u nastavcima za rod: ovan, ovca; vuk, vučica, vučić; lisac, lisica, lijać itd. Tokom istraživanja naselja „Belovode“, arheolozi su došli do interesantnih predmeta i priča, koje su se tokom vekova pretočile u legende a kojima uz podršku i pomoć arheologa Jacanovića pišemo i dalje za Vas.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje „Belovode“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

 –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *