Neolitsko naselje “Belovode”: Кremene alatke (IV)

Neolitsko naselje “Belovode”: Кremene alatke(IV)

Кremene alatke

U nastavku projekta Neolitsko naselje Belovode , na području opštine Petrovac
na Mlavi donosimo na Portalu Trag priču o alatkama za rezanje, struganje ili
bušenje,koje su se tada izrađivale tehnikom cepanja i okresivanja od silikatnih stena
rožnaca – kremena. To je najtvrđi mineral naših prostora, koji u zavisnosti od primesa
oksida metala može biti širokog spektra boja. Кremen je mineral koji ima određenu
kristalnu strukturu – kristalnu rešetku. Čovek mlađeg kamenog doba nasledio je od
paleolitskih predaka znanje da ako se na kristal kremena deluje tačno određenom silom
na tačno određeno mesto, on će da se cepa na pravilne listolike ljuspe – sečiva, tačno
određene dužine i širine,započeo je razgovor sa nama arheolog Dragan Jacnović,dok smo
obilazili lokalitet uprkos kiši, koja danima pada.

Alatke za obradu zemlje ili drveta izrađuju se od tvrdih stena, andezita,
serpentina ili granita. Pravilne su trougaone ili trapezoidne forme koja za osnovu
ima klin. Rađene su tehnikom glačanja uz pomoć kvarcnog peska ili glačala od kamena
peščara. Mogu biti različitih oblika i veličina u zavisnosti od namene. Izdvajaju se
sekire, dleta i motike. Zadivljuje tehnička preciznost oblika koji poseduju više ravni
simetrije i čija je površina obraćena do visokog sjaja.

Bušeni kameni čekići

Pored uobičajenih glačanih kamenih alatki za obradu zemlje i drveta, javlja se
nov oblik oruđa – kameni čekić sa kružnim otvorom za držalje. Mogu biti i manjih i
većih dimenzija i izrađivani su od tvrdih stena: granita, andezita i serpentina.
Odlikuje ih pravilan geometrijski oblik koji sadrži više ravni simetrije i
raznolikost varijanti. Bušenje kamena izvođeno je uz pomoć jednostavne „bušilice“ koja
se sastoji od jednog šupljeg štapa i kanapa. Pronađeni nedovršeni primerci svedoče
nam da je čovek pre 7 000 godina uvideo da nema potrebe da se buši cela površina kruga,
već samo njegova ivica. Ovakva bušilica sastoji se od jedne šuplje cevi od zove ili
trske, prečnika 1,5 do 2,5 cm, koja je bila fiksirana u jednostavnu drvenu konstrukciju.
Oko cevi je bila obavijena jedna petlja sa tetive običnog drvenog luka. Pomeranjem luka
napred-nazad, cev se obrće čas na jednu, čas na drugu stranu. Jedna osoba pokreće luk
napred-nazad, dok druga sipa u šupljinu cevi kvarcni (običan) pesak i vodu. Pesak
dolazi ispod cevi i reže kamen po ivici kruga. Tehničke karakteristike ovakve
bušilice su zadivljujuće. Ako znamo da je hod ruke u pravcu napred-nazad 60-65 cm i da
taj isti put pređe svaka tačka na drvenoj cevi, to znači da se cev prečnika 2 cm obrne oko
svoje ose 10 puta za samo jedan potez ruke. Ako čovek za jedan minut napravi 60 pokreta
napred-nazad, vidimo da ova bušilica ima 1200 obrtaja u minuti, što je sasvim solidna
brzina. Znamo da je kvarcni pesak jedan od najtvrđih materijala u prirodi, tvrdoće 7 po

Mosovoj skali. On na tvrdim stenama ostavlja vidljiv trag čija je dubina veća od jednog
mikrona, odnosno hiljaditog dela milimetra. na taj način saznajemo da ovakvom
„primitivnom“ bušilicom možemo bušiti granit, andezit, serpentin i slične stene
brzinom 1 mm u minuti, odnosno 6 cm na sat. Ovakav princip bušenja samo po ivici
kruga bušene površine „ponovo“ će biti otkriven tek u 20. veku, posle punih 7 000
godina i koristiće se za dubinska bušenja najtvrđih stena.

teških i preko deset kilograma i predstavlja veliki posao koji je mogao biti
obavljen samo pomoću tegleće stoke. U pojedinim istraženim objektima na Belovodama
otkriveno je i po desetak primeraka,kađe Jacanović i navodi da brojnost žrvnjeva
ukazuje na mogućnost da su služili i za mlevenje bakarne rude.

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Neolitsko naselje Belovode“, koji sufinansira
Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata
kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa
koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *