Projekat „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa“ ima veliki značaj za unapređenje kulture u lokalnoj, a isto tako i u nacionalnoj zajednici. Pre svega, realizacijom ovog Projekta upoznaćemo naše sugrađane, a i stanovnike Srbije o životu i radu Miodraga Markovića i o značaju njegovog Legata, jer se o tome jako malo zna u široj javnosti. Takođe realizacijom ovog Projekta unaprediće se turistički i ekonomski porast u lokalnoj zajednici. Tome će doprineti realizovanje aktivnosti na objavljivanju tekstova na portalu „Trag“, u saradnji sa mnogim subjektima koje pre svega imaju za cilj da promovišu život Miodraga Markovića, kao i nastanak, rad i značaj Spomen zbirke.
Kulturne i političke prilike koje su vladale u Evropi u prvoj polovini prošlog veka uticale su na razvoj slikarstva u tadašnjoj Srbiji, a brojni evrpopski centri su imali značajnu ulogu u formiranju mladih slikara. Vredno je istaći da se Miodrag Marković, kao kolekcionar, opredelio za vreme između dva svetska rata, period koji se samtra najznačajnijim u razvoju naše moderne umetnosti. To je razdoblje kada srpsko slikarstvo dostiže najviše estetske kvalitete i kada stvara svoja remek dela. Autori zastupljeni u zbirci Miodraga Markovića pripadaju različitim pravcima i poetikama. O zbirci u Narodnom muzeju Požarevac brine i sa ponosom o njoj govori Marina Radosavljević, viša kustoskinja – istoričarka.
Iz istorijskih, socioloških i estetskih razloga mnogi naši slikari kreću se od sezanizma, ekspresionizma, ka neoklasicizmu i tradiciji uopšte. Tradicionalizam se ispoljio u delima Radovića i Pomorišca, koji obnavlja tradicionalne tehnike, fresku i vitraž, pri čemu mu je težište na osećanjima i temperamentu, dok se Bijelić, Konjović i Zora Petrović okreću ekspresionizmu boja.
Većina naših slikara studirala je u Evropi – Bjelić u Krakovu i Gracu, Konjović u Pragu i Beču, a Zora Petrović u Pešti. Koloristički ekspresionizam čini najhomogeniju slikarsku celinu četvrte decenije 20. veka. Smatra se etapom kvalitetnog sazrevanja i problemskog definisanja naše međuratne umetnosti, čemu doprinose umetnici Bjelić, Konjović, Zora Petrović i Ličenoski.
Spontani, emotivni pristup motivu vezani su za uža zavičajna područja. Bjelić za Bosnu, Konjović za Vojvodinu, a Ličenoski za Makedoniju. Istovremeno sa kolorističkim ekspresionizmom u četvrtoj deceniji javlja se intimizam i poetski realizam, vraćanje prirodi, realnom i neposrednom unutrašnjem životu. Radović, Čelebonović, Gvozdenović i Milosavljević zaokupljeni su enterijerom, kućom u koju nas vraćaju naši snovi. Intimistička slika pretežno je impuls trenutka, njegov senzitivni treptaj. Radovićevo kolorističko slikarstvo vidno je izraženo ličnim optimističkim raspoloženjem (Kartaši, Samčeva soba i Banatsko selo).
Na svojim slikama Marko Čelebonović želi da prikaže da umetnost može nastati na svakom mestu i u bilo kom trenutku (Figura u enterijeru i Pejzaž). Sadržaj njegovih slika je emotivni život sa neočekivanim i zadivljujućim reakcijama u kojima vidi jedinu vrednost stvaranja. Zajedno sa slikarima koji su bili bliski ekspresionizmu on će dati karakter slikarstvu koje će se znatno kasnije svrstati kao Beogradska škola, a čine je Gvozdenović i Tabaković. Tabakovićeva intimistička faza odlikuje se čistim sazvučjem tona (Pejzaž).
Družeći se sa Gvozdenovićem i Radovićem, Predrag Milosavljević odražava tihi život pun blagih varijacija i osećanja (Ruže). Blage boje dopunjene su toplim akordima bez većih kontrasta. Formu definiše konturama, a pigment nanosi širokim potezima.
Ljubica Sokić direktni je nastavljač intimizma i poetskog realizma (Gornja crkva u Sremskim Karlovcima). Neki od autora zastupljeni su u zbirci Miodraga Markovića svojim reprezentativnim delima.
Slika Mila Milunovića, „Mrtva priroda sa hlebom i vinom“ predstavlja njegov neoklasicistički početak. Platno odlikuje smeđ i zelenkast tonalitet, tanak i gladak namaz boje, prevlast tona nad čistom bojom. Na slici teži ravnoteži suprotnosti, svetlog i tamnog, toplog i hladnog, prave i krive, horizontale i vertikale.
Zora Petrović pripada kolorističkom ekspresionizmu monumentalnog izraza (Ležeći akt). Paleta je tamna, a tonovi su mukli i niski. Nakon studija u Mađarskoj slikanje nagih ženskih figura postalo je njeno trajno opredeljenje. Govorila je da nago telo, kao i lice, ima karakter. U ženskom aktu nije tražila lepotu tela, harmoniju oblika ni senzualnost. Kontura je bila njen način da se sagleda forma.
Slike Jovana Bjelića – Bosanski predeo I i Bosanski predeo II imaju izrazito ekspresionističko obeležje, jednu zgusnutu dramsku sadržinu. Svoje predele je slikao po sećanju. Njegove slike imaju izrazito razvijenu igru valera.
Na slikama Milana Konjovića – Pejzaž I i Pejzaž II vidimo sve odlike njegovog slikarstva, gde boja čini suštinu njegove umetničke ličnosti. Izrazita je neposrednost u pristupu temi, kao i sloboda u interpretaciji. Krajnje je subjektivno doživljen pejzaž, osećanje nemira i drame projektovane na prirodu. Crvena, plava i zelena boja apstrakovani su simboli njegove subjektivne stvarnosti. Često je govorio: „Mene je formirao moj zavičaj – moja Vojvodina“.
Posebnu vrednost Zbirci daju portreti donatora Miodraga Markovića, među kojima su radovi Mihajla Petrova, Mila Milunovića i Vase Pomorišca. Portret Miodraga Markovića vidimo u jednom dugom periodu, počev od reljefa Vase Pomorišca iz 1920. godine, gde vizuelno i osećajno shvata složenost jednog lika koja podrazumeva isticanje karakterističnog u vizuelnoj konstrukciji lika. Na nivou fizičko-duhovnog doživljavanja događaju se izvesne promene koje dovode do jednog ličnog ekspresionističkog stava na portretu.
Značajnu vrednost imaju lirske studije Save Radulovića (Ležeći akt), intimistički radovi Franje Radočaja (Ženski aktovi u pejzažu) i Pomorišac sa osloncem na srednjovekovno nasleđe (Zbor zborila gospoda hrišćanska).
Zanimljivo je istaći da je Zbirka slika iz legata Miodraga Markovića dva puta predstavljena van Požarevca. Prvi put u Valjevu, u saradnji sa Narodnim muzejom, 1997. godine, a drugi put na 105. godišnjici rođenja Miodraga Markovića 5. decembra 2012. godine. u Domu vojske u Beogradu, u organizaciji Medija centra „Odbrana“.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa“, koji sufinansira Gradsko veće Grada Požarevca za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Požarevca u 2024. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag / „Spomen Zbirka Miodraga Markovića“ (V. T.)
Foto: Trag/ Narodni muzej Požarevac
