U okviru projekta „Kako je Carevac postao pojam i mit narodne muzike“ na portalu „Trag“ najpre ćemo vas podsetiti kako je izgledao životni, ali i profesionalni put ovog srpskog virtuoza na violini. Iz teksta etnomuzikologa Dimitrija Mikana Obradovića, izdvajamo deo koji opisuje Carevca i talenat koji se već probudio u njemu…
„Za Carevca narodna pesma i igra nisu samo muzički citat, već esteska tvorevina. Tako je, poštujući svoje velike prethodnike (Kornelija Stankovića, Stevana Mokranjca, Isidora Bajića), doprineo da nacionalna muzika dobije svoje dostojno mesto. Njega nije interesovala veća forma, već melodija koju je doterivao i zahtevao od izvođača da svaki ton i ukras ispoštuju. Melodija je za njega govor muzike, čitava priča, forma, emanacija duše”, opis je Dimitrija Obradovića.
Carevčev orkestar bio je većinski sastavljen od gudačkih instrumenata. Do Drugog svetskog rata u njemu su svirali dr Milutin Radivojević, sudija Čupić (koji je bio i pevač), arhitekta Siniša Savić, službenik PTT Mika Lukić, dr Bata Živković, pravnik Bata Todorović…
Od 1945. do 1965. god. kroz orkestar su prošli i svirali u njemu mnogi muzičari, a violine su svirali Dragić Obrenović, Žika Balić, Pavle Popaz, Rade Jašarević, Branko Belobrk i Vlasta Jelić. Za viole su bili zaduženi Mile Krstić, Jovan Nermesan i Rafajlo Blam, dok je čelo svirao Kosta Kokos, a bas Milan Jovanović. Na klarinetu su muzicirali Ivan Cenerić i Božidar Milošević, na flauti Milija Nikolić (dugogodišnji sekretar orkestra), a na harmonici Milutin Živković, Nenad Micović i Petar Sam.
Najveća zagonetka Carevčevog stila je zvuk njegove violine. Silne su se priče oko toga „isplele”, a biće sigurno i mnogo novih. Neki muzičari koji su sa njim svirali kažu da je njegov prstomet bio jedinstven. Drugi kažu da je gudalo, kako ga je on držao i prevlačio preko žica, „glavni krivac“.
Nije čudo što sviranje Carevca i tonovi njegove violine neodoljivo podsećaju na gusle. Glisanda, ukrasi, ležeći tonovi, fraziranje, legato pasaži, sve to čini da stil sviranja ovog majstora u nama budi sećanja na iskonsku pesmu našeg nacionalnog bića.
Mnogi će reći: „Carevac je neponovljiv, najveći“. Možda je tako. Ali je sigurno da govor kojim je pevao i svirao ostaje putokaz kako treba voleti i davati. Vlastimir Pavlović Carevac, vilionista, šef orkestra, pedagog, nevidljive crteže svoje duše uneo je u našu svest. Opsela ga je narodna muzika, a on nju zauzvrat proslavio. Njegovo delo je zapisano u vremenu.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Kako je Carevac postao pojam i mit narodne muzike“, koji sufinansira Predsednik opštine Veliko Gradište po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2019. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag
Foto: Arhiva, www.riznicasrpska.net