Kako je Carevac postao pojam i mit narodne muzike (IV): Čovek muzike i kafana

U okviru projekta „Kako je Carevac postao pojam i mit narodne muzike“ na portalu „Trag“ najpre ćemo vas podsetiti kako je izgledao životni, ali i profesionalni put ovog srpskog virtuoza na violini. Iz monografije posvećene Vlastimiru Pavloviću Carevcu – „Od zlata gudalo“, koju su priredili Nikola Rackov, Branko Belobrk i Ivo Cenerić, izdvajamo deo u kome smo našli zanimljive detalje o zanimanju Velikog Carevca za Beogradske kafane.

I tako Nikola Rackov kaže: „Bila mu je drugi dom i u kafani je Carevac proveo pola svog života.“

A Carevac je govorio: „Osećam neutoljivu žeđ i stalno sam žedan. Pivo i rakiju ne pijem, ali belo vino i pikolo sifon, pa špricer – to je ono pravo.“ Veliki ne samo kao muzičar, već i kao ljubitelj kafana, sedeo je sa određenim društvom – elitom, u restoranu „Pod Lipom“, u „Šumatovcu“ i kod „Zore“. To su bile njegove omiljene kafane. Znao je u njima da dočeka jutro, nikada nije bio pijan, jer je bio istinski Veliki gospodin. Tako je i pravo iz kafane, odlazio na posao, obrijao bi se na brzinu, popio duplu kafu, ušao bi u „Studio 4“ i rekao bi tonom koji ne trpi prigovor…”

Za njega kafana nije bila samo mesto opuštanja već i radno mesto. Svirao je sa svojim orkestrom u kafani, koja se nalazila u suterenu Doma sindikata, tzv. Gradski podrum. Tu se sastajao beogradski diplomatski kor i Carevac je izvodio muziku za oko 600 ljudi. Kažu da je jednim spletom otvarao veče, a zatim bi nastavljao njegov orkestar. Za to vreme je Carevac razgovarao sa svima i svi su želeli da sedne za njihov sto. Samo ta činjenica, govori o njegovoj sada već bezvremenskoj popularnosti. Naznaka kraja večeri je bila kada bi Carevac zasvirao „Nizamski rastanak“ ili „Svilen konac“.

Ostalo je zabeleženo da su Carevčeve omiljene pesme bile: „Šetala Jana“, „Čuvah ovce tri godine“, „Jano, Jano“, „Tužni vetri gorom viju“ i „Igrali se konji vrani“.

Za slavno „Žikino kolo“, vezana je priča da ga je posvetio Žiki Tutundžiću, ugostitelju iz Velikog Gradišta i da mu je preko radio Beograda uvek čestitao slavu, izvodeći baš to kolo.

Za Velikog Carevca još kažu, da kada je sedeo u kafani, pričao je zanimljive priče i uvek je bio galantan. Carevac je otišao u legendu, a ona živi i danas i živeće dok god je naše, srpske narodne muzike.

– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Kako je Carevac postao pojam i mit narodne muzike“, koji sufinansira Predsednik opštine Veliko Gradište po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2019. godini.

 – Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa, koji je dodelio sredstva.

 Izvor: Trag

Foto: starigramofon.files

           politika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *