Od izuzetnog značaja je da se istorija reke Pek i tradicionalni načini ispiranja zlata sačuvaju od zaborava i turistički promovišu, ne samo u okviru manifestacije Homljski potivi, već i kroz korišćenje modernih tehnologija, kako bi svako ko želi da krene u nezaboravnu avanturu mogao da se oproba u ulozi strasnog tragača za zlatom. Ovo turističko blago je, ne samo za opštinu Kučevo, već i za Srbiju izuzetno značajno. Zato i želimo da kroz projekat na portalu „Trag“ podstaknemo što veći broj ljudi da poseti opštinu Kučevo, reku Pek, Zvižd i Homolje.
Legenda o Zlatnom runu na ušću Peka u Dunav je zanimljiva, ali neizvesna. Pobornik ove legende je naš sagovornik, Petar Anđelković iz Kučeva, antropolog, skulptor, slikar, jednom rečju multitalentovani čovek, zaljubljenik u mitove Zvižda i Homolja, ali i zaljubljenik u istoriju ovog kraja. On je uspeo da pronađe „zlatno runo“ u svojim interesovanjima, slikama i skulpturama, kontaktima sa ljudima i upućivanju zainteresovanih u kulturu, tradiciju i običaje ovoga kraja.
Pera je radeći u brojnim školama kučevačkog kraja godinama beležio priče, prikupljao i čuvao arheološki materijal za istoriju ovog područja. Tako je i nastalo „Zlatno runo u dolini Peka“, zavičajna istorija na kojoj je radio pet godina.
Knjiga je autentična, pisana je ručno sa idejom autora da liči na pergament. Korice su izrađene od kože, a aplikacije pozlaćene. Za Petra je svaki dan izazov u kome napravi bar jedan umetnički potez, korak u istraživanju, ili dugim pogledom isprati svetlucanje Peka pokušavajući da prozre njegove tajne, a tako je već 40 godina.
– Ovo je zavičajna istorija koja je završena 2019. godine, a materijal koji sam iskoristio u knjizi ja sam skupljao 35 do 37 godina, kaže na m na početku razgovora Petar Anđelković i nastavlja svoju zanimljivu priču: – Imao sam sreću da sam kao mlad nastavnik radio u više škola na teritoriji opštine Kučevo, gde sam na određenim lokalitetima sam istraživao i beležio. Naravno, posećivao sam Istorijske arhive, pre svega Arhiv u Požarevcu i imao saradnju sa poznatim istoričarima iz požarevačkog kraja–Miroljubom Manojlovićem i Draganom Jacanovićem. Takođe mi je i ćerka Jelena, kao istoričar umetnosti obezbedila deo potrebnih dokumenata da bih napravio zavičajnu istoriju Zvižda i Peka. Morao sam da obuhvatim mnoge događaje iz okruženja, pre svega iz Braničevskog okruga.
– Dolina Peka i Zvižda je prava „Meka“ za naučnike – za istoričare, arheologe, etnologe. Ono što je posebno zanimljivo za etnologe je to što se neki običaji razlikuju u odnosu na teritoriju Srbije, a zadržali su se do današnjih dana. Ovde se nisu desili neki prelomni događaji koji su uticali na istoriju Srbije, u smislu nekog boja, rata i nešto slično, ali je ovaj kraj oduvek bio vrlo važan za sve civilizacije kada je u pitanju rudarstvo. To je ono što je ljude privlačilo u Zvižd i Pek, počev od istraživača i inženjera rudarstva. Ovde se ljudi rudarenjem, pre svega kopanjem zlata i srebra, bave ljudi još od praistorije.
– Knjigu „Zlatno runo u dolini Peka“ sam pisao pet godina, pisana je rukom, teška je 14 kg i 200 grama, vličine je 40×60 cm, ima više od 1200 ilustracija, od toga stotinak rekonstrukcija. Sve što ja posedujem kao antikvitete nalazi se u knjizi, sem istorijskih i geografskih karata. Knjiga je posana na 100 tabaka, a svaki tabak (platna) sam impregnirao sa obe strane i trudio sam se da podsećaju na pergament. Na jednom tabaku je između 2 i 2,5 hiljade slova, pisano je ćirilično naravno Miroslavljevo, a ono što je sada značajno na knjizi, koja je ukoričena u kožni povez postoji pet aplikacija, koje su od 24 karatne pozlate. Prva aplikacija je ovnovska glava, koja je asocija na dolazak argonauta u naše krajeve. Tražeći zlatno runo oni su došli do ušća Peka u Dunav, gde se u Starom veku ispiralo zlato na ovnovskim kožama. Pa je zlato teško, zadržavalo se na tom runu i kada se osuši istresalo bi se i dobilo se zlatno zrnevlje.
Druga aplikacija je Antičko Kučevo, koje se u antičko doba zvalo Guduskum, a ono što je posebno bitno je da je to antički grad nastao u 2. veku na ušću Kučajinske reke u Pek. Vrlo značajno je to što su rudnici u kojima se kopalo zlato, kao i srebro i olovo bili u Kučajni (vrlo značajno rudarsko mesto, koje se u Starom veku zvala i Starozlatija). Treća aplikacija je čuvena topinica iz 3. veka „Kraku Lu Jordan“. Interesantno je da ova topionica i sve što se dešavalo u tom periodu nastaje u periodu dinastije Sever. U ovoj topinici zlato nije finalizirano, već se prevozilo karavanima u Rim ili Konstantinopolj na dalju obradu.
Ono što je značajno pomenuti iz tog antičkog perioda je dolazak cara Hadrijana, koji je relativno dugo vladao, u ove krajeve. Posebno je značajna njegova poseta Kučajinskim rudnicima već krajem 117. godine (te godine kada je krunisan), u kojima je kovan novac za isplatu lokalnih rudara i radnika. Hadrijan je prikazan na četrvrtoj aplikaciji na korici.
Peta aplikacija je zapravo originalno zlato, dva grama zlata ispranog iz Peka, istakao je na kraju prvog dela priče Petar Anđelković i istakao da je zahvaljući ljudima iz opštine Kučevo knjiga digitalizovana.
Bogato stvaralaštvo
Petar je uradio oko 1.300 slika, mnogo skulptura u kamenu i drvetu, obrađivao sve teme iz naše prošlosti. Svoje mesto u galeriji imaju i arheoloških eksponata različitih civilizacija. Prostor između Velike Morave, Dunava i Homoljskih planina, magični Zvižd i zlatni Pek neiscrpna su inspiracija Petra Anđelkovića.
Nastaviće se…
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Zlatonosni Pek izazov ili nezaboravna avantura“, koji sufinansira Predsednik opštine Kučevo po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2021. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag
Foto: Trag