Filantrop Miodrag Marković

Projekat „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa“ ima veliki značaj za unapređenje kulture u lokalnoj, a isto tako i u nacionalnoj zajednici. Pre svega, realizacijom ovog Projekta upoznaćemo naše sugrađane, a i stanovnike Srbije o životu i radu Miodraga Markovića i o značaju njegovog Legata, jer se o tome jako malo zna u široj javnosti. Takođe realizacijom ovog Projekta unaprediće se turistički i ekonomski porast u lokalnoj zajednici. Tome će doprineti realizovanje aktivnosti na objavljivanju tekstova na portalu „Trag“, u saradnji sa mnogim subjektima koje pre svega imaju za cilj da promovišu život Miodraga Markovića, kao i nastanak, rad i značaj Spomen zbirke.
 
 
Zanimljiva i bogata životna priča Miodraga Markovića počela je krajem 19. veka, u Požarevcu. On je rođen 4. decembra 1897. godine, a osnovnu školu i šest razreda gimnazije završio je u rodnom gradu.
U Prvom svetskom ratu, krajem 1914. godine, prijavio se kao dobrovoljac u Komandi Braničevskog odreda, gde je radio do septembra 1915. Pred povlačenje Komande iz Požarevca sa porodicom se povukao u Kruševac i tu se ponovo prijavio kao dobrovoljac. Bio je zatim primljen u IV prekobrojni puk municione kolone i zajedno sa srpskom vojskom prešao preko Albanije. Zatim je u albanskom gradu San Đovaniju di Medua ukrcao se na italijanski brod sa velikom grupom đaka i prešao u Italiju, a odatle je posle oporavka 1916. upućen u Licej u Ruanu. Nekoliko meseci kasnije završio je veliku maturu u Nici, nakon položene mature otišao je u Rem da studira prava. Pravni fakultet završio je 1920, a zatim je na Ekonomsko – političkoj školi u Londonu proveo sledeće dve godine.


Foto 03: Porodične fotografije
 
Pripravnik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije postao je u decembru 1923. godine, a do Drugog svetskog rata radio je u konzulatima u Pečuju i Bratislavi, kao i u poslanstvima u Tirani i Ankari. Zanimljivo je da je 1939. postavljen je za savetnika ambasade u Berlinu, kada je ambasador bio kasniji dobitnih Nobelove nagrade za književnost, Ivo Andrić.
 


Foto 06: Knjiga sa posvetom Ive Andrića, vredan deo zbirke
 
Zajedno sa svim diplomatskim i konzularnim službenicima 1. juna 1941. bio je vraćen u Beograd. Od oktobra 1941. godine radio je u Crvenom krstu, gde je vodio sekciju za internirana lica. Posle Drugog svetskog rata radio je u Ministarstvu spoljnih poslova, prvo kao šef odseka za obe Amerike, a zatim kao sekretar ambasade u Parizu. Bio je član delegacije naše zemlje na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine. Posle toga je upućen u Poslanstvo u Otavi za otpravnika poslova. Od 1947. do 1951. godine bio je generalni konzul u Njujorku. Posle povratka u zemlju radio je u protokolu Sekretarijata inostranih poslova. Penzionisan je 1964. godine u zvanju opunomomočenog ministra. Umro je 1969. godine u Opatiji, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Miodrag Marković pripada pokoljenju koje je doživelo oba svetska rata, prešao sa srpskom vojskom u Albaniju, učio i završio škole u Francuskoj i Engleskoj, i dostigao najviše domete evropske nauke i kulture. Njegova generacija je dala i ostavila svom narodu prave bisere kulture i nauke. Uprkos velikim fizičkim naporima obrazovala se, upoznavala i primala kulturu drugih naroda, a istovremeno uočavala i izdvajala u našem narodu najveće vrednosti.
Visoko obrazovanje, istančan ukus, rad i druženje u diplomatskim predstavništvima širom sveta iznedrili su kod Markovića veliku ljubav prema umetnosti, a posebno prema slikarstvu.  Kulturne i političke prilike koje su vladale u Evropi u prvoj polovini 20. veka uticale su na razvoj modernog slikarstva u tadašnjoj Srbija, a u formiranju mladih slikara veliku ulogu imali su Minhen, Pariz, Prag, Beč, Krakov i drugi evropski centri. Kao kolekcionar Miodrag Marković se opredelio za najznačajniji period u razvoju naše moderne umetnosti, za vreme između dva svetska rata. To je razdoblje kada srpsko slikarstvo dostiže najviše estetske kvalitete i kada stvara svoja remek dela.
Družeći se sa slikarima on je strpljivo i prefinjeno stvarao umetničku zbirku, koju je pri kraju života poklonio gradu Požarevcu. Ta zbirka, koja je za javnost otvorena 1982. godine, predstavlja srpsko slikarstvo dvadesetog veka i istovremeno govori o Miodragu Markoviću koji je ličnim izborom umetnika i dela otkrio najskrovitiji deo sopstvene duše. Autori zastupljeni u Markovićevoj zbirci pripadaju različitim pravcima i poetikama. Zanimljivo je istaći da se kao kolekcionar Miodrag Marković opredelio za najznačajniji periodu razvoju naše moderne umetnosti, za vreme između dva svetska rata. To je razdoblje kada srpsko slikarstvo dostiže najviše estetske kvalitete i kada stvara svoja remek dela.
Zbirci slika Miodraga Markovića Zbirka je nastala kao rezultat druženja i prijateljstva Miodraga Markovića sa umetnicima, a nedostaju joj pojedina velika imena srpske moderne umetnosti, da bi mogla potpuno da predstavi srpsku likovnu scenu prve polovine 20. veka.
Darujući ovu zbirku svome rodnom gradu, podsetio nas je na večitu istinu da umetnost predstavlja dušu jednog naroda, neizbrisiv trag njegovog postojanja i svetionik na neizvesnom putu u budućnost. Ovakav gest Miodraga Markovića i odnos rodnog grada Požarevca svetao je i humani primer i drugim građanima da svome gradu ostavljaju materijalna i duhovna dobra.
 
 
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa“, koji sufinansira Gradsko veće Grada Požarevca  za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Požarevca u 2024. godini.
 
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Izvor: Trag / „Spomen Zbirka Miodraga Markovića“ (V. T.)
Foto: Trag / Narodni muzej Požarevac