Iskonska netaknuta priroda iznedrila je sa Homoljskog izvora značajna umetnička imena. Zato i želimo da kroz projekat na portalu „Trag“ što veći broj ljudi upozna umetnike kučevačkog kraja koji su kroz svoje delovanje ostavili dubok trag u umetnosti i muzici ovog dela, pa i cele Srbije i prostora bivše Jugoslavije.
Jedan od najpoznatijih Kučevljana, ne samo u Srbiji već i na prostoru bivše velike Jugoslavije, ali i van granica je svakako legendarni Đorđe Marjanović (1931 – 2021).
On je bio čovek koji je, makar kada je domaća scena u pitanju, „izmislio“ scenski nastup. Do tada, pevači bi stali pred mikrofon i u stavu mirno otpevali svoje, bez pomeranja sa mesta. Đorđe je sa druge strane na sceni skakao, klečao, plakao… Po svom temperamentu je, bez ikakve sumnje, bio preteča rokenrola. Kada je Đorđe prvi put bacio svoj sako u publiku, čuvena Madona, koja je kasnije bacala u publiku svoj donji veš, je još „vukla kantice po pesku“.
Početak histerije video se u Nišu, 1958. godine. Tamo se dogodilo nešto jedinstveno. Publika je bila u delirijumu, a Đorđe u šoku. Mislio je da mu neće zapamtiti ni ime, a umesto toga nisu ga puštali sa scene. Njegove obožavateljke su ovako pisale: „Volimo ga više od oca i majke. Htele smo da se ubijemo kada je neko telefonom javio da je Đorđe na festivalu u Opatiji dobio paralizu vilice i da više neće pevati. Rekle smo: ako se do ponoći ne pojavi na malim ekranima, sa nama je svršeno. Našu decu ćemo vaspitavati u đokističkom duhu, jer smatramo da treba prenositi ljubav za Đorđem sa kolena na koleno.“
Godine 1961, zbog Marjanovića su izbili i prvi ulični protesti u Jugoslaviji. Na festivalu „Zlatni mikrofon”, u beogradskom Domu sindikata, žiri mu nije dodelio nijednu nagradu. Revoltirana publika okrenula je leđa pozornici, napustila dvoranu, iznela svog heroja na rukama i posadila ga na krov jednog „fiće“ kod hotela „Moskva“. Videvši šta se događa, počeli su da stižu i ljudi iz okolnih ulica. Na kraju je Đorđe, pred nekoliko hiljada ljudi, sam, bez orkestra i mikrofona, pevao „Zvižduk u osam“, „Milorda“ i druge pesme.
Vratimo se na početak životne priče velikog Đorđa Marjanovića. Rođen je u Kučevu 1931. godine. U Požarevcu je završio gimnaziju, a potom je napustio studije farmacije u Beogradu. Da bi zaradio za život, Marjanović se nije stideo raznih poslova- čišćenja vagona, raznošenja mleka i novina. Ubrzo je počeo da radi kao statista, između ostalog i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sve poslove je, kako se priča, obavljao pevušeći.
Prvi pevački nastup Marjanović je imao na audiciji Udruženja džezista Srbije 1954. godine, a posle toga je počeo da peva na brojnim zabavama u Beogradu. Prvu pesmu „Zvižduk u osam”, kojom je ubrzo osvojio brojne slušaoce, snimio je 1958. Publiku je osvajao i do tada nesvakidašnjim nastupom – skidao je mikrofon sa stalka i držao u ruci, približavao se publici uz intenzivnu pokretljivost na sceni.
Prvu ploču „Muzika za igru“, objavio je za PGP-RTB 1959. godine i prodata je u 11.000 primeraka, a onda su usledile i nagrade na poznatim festivalima. U Opatiji je 1960. osvojio tri nagrade izvodeći pesme – „Pesma raznosača mleka” i „Prodavač novina”. Dve godine posle ovog uspeha usledila je i druga LP ploča, pod nazivom „Mustafa”.
Sledeće godine Đorđe je počeo karijeru u Sovjetskom savezu, gde su njegovi koncerti bili veoma popularni. Na stadionu „Lenjin” u Moskvi 60-ih godina imao je petnaest uzastopnih koncerata, a svako veče je pevao pred petnaestak hiljada ljudi. Tokom 70-ih i 80-ih godina vladao je zabavnom muzičkom scenom i u Jugoslaviji i u Sovjetskom savezu, pa su se i nove generacije upoznavale sa njegovim talentom, ali je na koncertu u Melburnu 1990. godine doživeo moždani udar. Uspeo je da se oporavi i nastavi sa pevanjem. Od publike se zvanično oprostio velikim koncertom u beogradskom centru „Sava“ 2004. godine.
Zanimljivo je da je za njegov 80. rođendan oktobra 2011. u beogradskom Domu sindikata održan koncert „Milordu s ljubavlju“. Legenda jugoslovenske zabavne muzike Đorđe Marjanović preminuo je od posledica korona virusa 15. maja 2021. u devedesetoj godini.
„Zvižduk u osam“, „Plavo u plavom“, „Stidljiva serenada“, samo su neke od pesama koje je mnogobrojna publika širom Jugoslavije, ali i Sovjetskog saveza, tražila na bis. Marjanović je prvi pevač koji je imao zvanične klubove obožavalaca u Jugoslaviji.
Ostaće upamćen kao legenda šansone, a mnogi će pamtiti i njegov upečatljiv scenski nastup. Učestvovao je na skoro svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su „Zlatni mikrofon“ Radio Beograda, Sretenjski orden trećeg stepena, Zlatna plaketa Beograda, Orden rada i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Kada se cela ova priča zabeleži na jednom mestu, jasno je zašto će čuveni Đorđe Marjanović zauvek ostati legenda i junak mnogih detinjstava i mladosti.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Sa izvora umetnosti Homolja“, koji sufinansira Predsednik opštine Kučevo po osnovu javnog Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag.rs
Foto: YouTube / Screenshot