Ceremošnja – pećina bogata prirodnim nakitom (FOTO)

Okosnicu turističkog razvoja opštine Kučevo čine očuvana prirodna bogatstva (pećine, šume), očuvani narodni običaji, zanimljiva narodna verovanja i manifestacije sa dugom tradicijom, kao i bogato arheološko nasleđe. U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo turističke potencijale kučevačkog kraja.

Pećina „Ceremošnja“ nalazi se na severoistočnim obroncima Homoljskih planina i smeštena je na nadmorskoj visini od 533 metra, u podnožju najvišeg vrha, Velikog Štubeja. U blizini se nalazi selo Ceremošnja, po kome je i dobila ime. Za turističke posete je uređena 1980. godine. Ukupna dužina do sada istraženih pećinskih kanala je 775,5 metara, dok je dužina turističke staze 431 metar.

Pećina je udaljena od Kučeva 15 kilometara, a do nje vodi asfaltni put, koji prolazi kroz veoma lepe predele. Zavod za zaštitu prirode Srbije je 2007. godine „Ceremošnju“ stavio pod zaštitu kao Spomenik prirode, odnosno zaštićeno prirodno dobro.

Po bogatstvu nakita, „Ceremošnja“ je jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrsan pećinski nakit – stalaktiti, stalagmiti pećinski stubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije itd.

U morfospeleološkom pogledu u pećini se izdvaja pet prirodnih celina – Ulazni kanal, Dvorana „Arena“, Ponorska dvorana, Andezitska dvorana i Južni kanal. Ulazni kanal je dug 87 metara, obuhvata deo od ulaza u pećinu do dvorane „Arena“ i siromašan je nakitom. Najveća i najatraktivnija dvorana „Ceremošnje” je „Arena“, dužine 105 metara. Ona je nepravilno kružnog obima i veoma podseća na amfiteatre starog Rima, zbog čega je i dobila ime. Širina dvorane kreće se od 40-50 metara, a visina od 20-24 metra. Pećinski nakit u „Areni“ je vrhunskog kvaliteta, а posebno se izdvajaju – „Na večnoj straži“ (dinamičan pećinski stub, koji je i amblem Ceremošnje), „Vodopad“ (masivni kalcitni kaskadni stub, visok preko 10 mеtara) i „Lepa Vlajna” (lepršavi snežno beli stub od kristalnog, iskričavo belog kalcita koji simbolizuje ženu ovog podneblja). U blizini je i stalagmit „Mladoženja“, i čudno srasla dva pećinska stuba „Drugovi“.

U Ponorsku dvoranu ulazi se iz „Arene“, kroz otvor u visokom pregradnom draperijskom zidu. Otvor je nazvan „Dveri“, jer veoma podseća na oltarske dveri. Ponorska dvorana je dobila ime po levkastom ponoru koji se u njoj nalazi. Dvorana je dugačka 36, а široka 18 mеtara. U mnoštvu nakita, kao raritet izdvaja se „Raspukla sfera“ – ogromna polulopta od trakastog bigra, različito obojenog, ispucala i sa odvojenim sfernim komadima.

U Andezitsku dvoranu, koja je dobila ime po vulkanskoj eruptivnoj steni koja je u osnovi čitave dvorane, ulazi se iz „Arene“ širokim hodnikom. Dvorana je eliptičnog oblika, dugačka 60, a široka 15-20 mеtara. U ovoj dvorani se nalazi nekoliko atraktivnih grupa nakita, pri čemu se izdvajaju „Krajputaši“ – grupa neobičnih stalagmita, а пosebno je privlačan snežno beli tavanični nakit.

Južni kanal je poslednji deo pećine „Ceremošnja“. Kanal počinje na mestu kod Lepe Vlajne u „Areni“, siromašan je nakitom, ali postoji izvestan broj interesantnih oblika. Na južni kanal se nastavljaju dva dugačka, nešto uža istočna kanala. Na kraju prvog od ova dva kanala je i izlazni otvor iz pećine. Turistička staza u Ceremošnji je jednosmerna, kružna, što pruža najpovoljnije uslove za turističko korišćenje pećine.

„Ceremošnja“ је pećina ponorskog tipa, otvorena је i trpi spoljašnje uticaje. U zimskom periodu temperatura iznosi 6 stepeni, relativna vlažnost vazduha je 78%, a u letnjem periodu 72% vlažnosti. U pećini nema strujanja vazduha, a u njoj su pronađeni ostaci pećinskog medveda, koji je živeo pre oko 100.000 godina. Istraživanje je izvršio dr Branko Gavela.

U pećinu uvire Strugarski potok i nestaje u pećinskom ponoru. Posle prvog kilometra podzemnog toka ponovo izbija na površinu kao jako vrelo iz obližnje Bigar pećine. Pretpostavlja se da između ove dve pećine postoji pećinski sistem dugačak nekoliko kilometara. Ovde se misli na stariji sistem pećinskih kanala koji je u prošlosti izlazio ispod kraškog obluka na oko 20-30 metara iznad Bigar pećine, a ne na današnji, mlađi rečni horizont kojim teče Strugarski potok. Planirani radovi na povezivanju ove dve pećine pokazaće o čemu se ustvari radi.

Okolina pećine „Ceremošnja“ je veoma lepa. Na rastojanju od samo nekoliko kilometara turisti mogu videti više zanimljivih lokaliteta, kao što su Bigar pećina, Golubanjska pećina, vodopad Siga, Veliki štubej, najviši vrh Homoljskih planina (940 metara) Životina vodenica, Dragoslavljev salaš, itd. U blizini je i pećina Ravništarka, Bisina pećina…

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Opština Kučevo – turističko blago Srbije“, koji sufinansira Predsednik opštine Kučevo po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2020. godini.

 –  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 Izvor: Trag

Foto: Trag

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *