Prošla godina je u Srbiji bila rekordna po broju turista, ali i po afirmaciji seoskog turizma. Petrovac na Mlavi se može pohvaliti netaknutom prirodom, brojnim manastirima, domaćim specijalitetima, zbog čega iz godine u godinu beleži sve veći broj poseta. U toku realizacije ovog medijskog projekta na portalu „Trag“ predstavićemo turističke potencijale petrovačkog kraja.
Na reci Bistrici, u ataru istoimenog sela, nalaze se vodenice i valjavice, koje predstavljaju specifičnost, ne samo opštine Petrovac na Mlavi, već i Braničevskog okruga. Na 10-ak kilometara jugoistočno od Petrovca nalazi se ovo po mnogo čemu zanimljivo selo.
U ambijentu netaknute prirode, na ovoj planinskoj rečici u dužini od 5 kilometara – od izvora u podnožju planine Veliki Sumurovac, pa do njenog izlaska iz sela – danas se nalazi deset sačuvanih vodenica i dve valjavice. Ovakav sačuvan kompleks postrojenja za mlevenje žita i valjanje sukna se veoma retko susreće. Nastao je u vremenskom periodu od početka 19. do sredine 20. veka. Najstarija sačuvana vodenica je porodice Tomašević, o čemu nam svedoči sačuvana turska tapija iz 1819/20. godine.
Gradnja vodenica i valjavica se zasnivala na principu funkcionalnosti, pa se radi o jednostavnim arhitektonskim rešenjima (koja su optimalna u datim planinskim uslovima). Vodenice, uglavnom, čini jedna prostorija, ređe dve. Imaju po jedna ulazna vrata sa manjim prozorom samo na sobi, dok je prostor sa vodeničnim kamenom najčešće bez prozora. Temelj je od kamena povezan krečnim malterom. Zidovi su od talpi i direka – stubaca. Krovovi su na četiri vode pokriveni ćeramidom ili biber crepom.
Obe sačuvane valjavice, na oko 100 metara jedna od druge, nalaze se u neposrednoj blizini izvora reke Bistrice. Za razliku od vodenica, njihove zgrade su polubrvnare sa dvoslivnim krovom i sa po dve prostorije, za rad i za odmor. Tako kažu etnolozi, istoričari i svi ostali…
Za sve nas koji već odavno živimo užurbanim životima, dolazak u ovo selo pravo je malo blago. Ili ako hoćete odmor.
Meštani ljubazni, govorljivi, dobri domaćini tkaju priče o nekim prošlim vremenima. Govore o zaboravljenim zanatima, ljudima koji su nekada tu živeli, kovačima, lecederima, njihovim životima, mukama i radostima. Sačuvano od zaborava, u arhivi RTS-a postoje dva polusatna filma o selu Bistrica. Jedan govori o vodenicama, da li vodeničare posećuju vampiri i da li ih uopšte ima i valjavicama. Drugi film istinito svedoči o starim zanatima koji su ranije postojali u ovom selu. Ekipa RTS-a je tada snimila kako se potkiva krava i koliko je mukotrpan lecederski zanat, od jutarnjeg ustajanja, pečenja testa do ukrašavanja i prodaje na vašarima. U ovom kraju jako je razvijena ljubav prema trubi, ne bi nas iznenadilo da sve one koji dođu na odmor razbudi i melodija trube.
Ko nije bio u Bistrici, može da pomisli da je etno turizam samo zdrava hrana i život na selu. Ovde je to spoj starih vremena, ljudi, mesto koje vas izmesti i nadahne. Zimi kada padne sneg uživanje je, uz pucketanje vatre i zimske obrise, a leti vas zanese šuma, poj ptica, vrleti…
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Zeleni dragulj Srbije – Petrovac na Mlavi“, koji sufinansira Opštinsko veće opštine Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag