Beleške – Profesorka Slavica Jovanović

Profesorka Slavica Jovanović je član Udruženja književnika Srbije, predsednik Društva za srpski jezik i književnost Braničevskog okruga, član redakcija časopisa „Majdan“ i časopisa „Stig“. Urednik je časopisa „Razvitak“, književni kritičar, autor tri knjige poezije a za sobom ima više od sto bibliografskih jedinica objavljenih u književnim i naučnim časopisima. Za rad i zasluge u kulturnom stvaralaštvu, između ostalog, nagrađena je „Pečatom kneza Lazara“, „Zlatnog pera“ za esej o glumcu, „Povelje kulture“ grada Požarevca.

Moja Simonida

Najlepše moje jutro u Gračanici
pruža ružičaste prste
do tvojih haljina od porfira,
divna Simonida.
Obe smo jutros neveste,
ti na mramornom zidu manastira,
ja zaspala na mirišljavim grudima.
Ti dvorila svoga kralja,
pa zaspala,
prestavila se sa pticama
i ljiljanima,
ja svoga svu noć milovala
po licu i rebrima
dok su se rastopila
razbojišta krilatih konja
i vrlih kopljanika.
Divna Simonida,
daj mi svoj kondir
mladog vina,
malo je ostalo do
sudbenog trena,
nek nas poznaju
po zanosima.

Slavica Jovanović

Кafkin osmeh

U tom gradu živeo je bog
od belokosti i lica cehova
se prelivala u intarziji.
Jurili smo po čitav dan
preko zlatnih mostova i krovova
da uhvatimo osmeh Sv. Vida
i senku astronomskog sata.
Pomisila sam na tebe kad
je jedan soko širio krila i
ti si tražio da ti baš takvog donesem
iz Zoo vrta,
iz metroa u koji smo se sakrili od kiše.
Zvao si me noćima
dok je moja hotelska soba
poprimala ukus borovnica
i hladnih slavina.
Jedne praške jeseni
slali smo ti zašećerene usne
Кafka i ja.

Slavica Jovanović

Pesma za jednu devojčicu
Ljubici

Mili moj Bože,
lepi moj Bože,
spavaš na mome krevetu
i imaš telo devojčice
sa malim zlatnim maljicama.
Milujem te po oblim ramenima
dok se meškoljiš
u jutarnjem snu
i ljubim
tvoj nosić prćasti
koji se često duri.
Mili moj Bože,
probudi se, dan je,
hajdemo da hvatamo
male avione.

Preobraženje

Preobrazi se danas u cvet,
u malo jedro nade
raspolućenih obala.
Preobrazi se u kažiprst
kojim se dodiruju zaljubljeni
po licu.
Preobrazi se u mali trg
sa golubovima i
prodavnicu čokolade na Šanzelizeu.
Preobrazi se u pesnički vrt
ispred Crkve Svetog Maksima
u Кostolcu.
Preobrazi se u letnju pozornicu
za koncerte i karnevale
i dve sestre,
plavu i crnu,
koje se drže za ruke.
Preobrazi se u meku
dečju kožu
i malo telo
koje se mota oko mojih nogu
i nosi puno naručje sreće.

Slavica Jovanović

Jeleni Anžujskoj

U levitirajućem bljesku
vide se sedefne rozete
tvoga manastira,
dok ispod kamena
pulsira čežnja
već sedam vekova.

Ležiš kao u rosi,
prekrasna, davna,
dok ljubav miriše
dolinom jorgovana,
stazama tvoga kralja.

Na njegovom prestolu,
u njegovom srcu
jedina si, nezaboravna,
kosmičkim vezom utkana
u srmeni otisak dlana.

Neki zanosi
ne prestaju nikada,
pozajme krila od anđela
za ekstazu susreta
osmoga dana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *