Прибележио: Славољуб Стојадиновић – Регрут
Напомена : Текст је из iz необјављеног часописа Браничевски светионик бр 6. Удружења потомака ратника 1912-1920. Пожаревац
Обележавањем јубиларне стогодишњице од завршетка Првог светског рата, победничком
манифестацијом савезничких држава 11. новембра 2018. на централној прослави у
Паризу, окупило се 25 земаља учесница, међу њима и наша земља Србија, која даде
1.300.000 жртава за слободу у највећем цивилизцијском страдању у историји човечанства.
Церемонијалним програмом код Тријумфалне капије у Паризу, јубилеј су пратили и други
садржаји везани за тако значајан датум. Поред низа изложби које трају читавe јубиларнe
2018/2019. у организацији Француске државе, отворена је у Паризу и изложба оружја и
оруђа, које се користило у току Првог светског рата. На тој изложби су заступљени
експонати са ратишта, Западног и Јужног фронта. Један је и из Србије,са Јужног фронта,
Солунског, парна локомотива „Костолац“ експонат из Железничког музеја Србије.
Откуда парна локомотива „Костолац“ на Солунском фронту и централној прослави у
Паризу? У предвечерје XX века мудри Французи сагледавају нерешене проблеме и
нарасле „апетите“ у Европи: Отоманско царство на Балкану, стремљења Аустроугара и
Немаца на геополитичке просторе и други изазови, што их тера на темељне припреме
армије. Поред савременог наоружања Француска армија спрема и оруђа, пре свега
средства за велике војне транспорте. Локомотиве!
Вертекоп-Драгоманци- Суботско-Пребедиште
Француски машински инжењери, капетан Пешо и инжењер Бурдон 1888. патентирају парну машину Peshot-Bourdon те свој изум понуде за војне потребе Француској армији, која проналазак и прихвата. Пројекат Французи понуде великој фирми „Балдвин“ у Филаделфији, САД, 1889. где поменута фирма производи до 1904. године пар стотина ових локомотива.
Неколико основних технички карактеристика локомотиве „Пешо-Бурдон“. Локомотива је на ускотрачном колосеку 600 мм, дужине 6100 мм, ширине 2500 мм, висине 3100 мм, тешка 14 т, има 2 димњака типа „Мафеи“ 2 котла, 2 ложионице, 2 постоља, заједничку кабину и кретала се брзином од 12 км/ч. Могла је да вуче 9 вагона са теретом од 9 тона по вагону. Стари железничари су говорили да локомотива има „Два почетка и нигде краја“. Често су је звали „Двоглава аждаја“. За ондашње прилике, посебно у Првом светском рату, била је од изузетног значаја, пре свега, савремена техника. Наставак производње нових локомотива интензивиран је пред Балканске ратове 1912/1913. и нарочито током Првог светског рата 1916. и 1917. када је произведено 417 локомотива. Оне су већином биле на оба фронта, Западном и Јужном. Поседовале су их обе стране, силе Антанте и Централне силе. Кроз борбе и освајања–пробијања фронта, локомотиве су остајале на својим пружним колосецима и заробљавањем мењале „власнике“. Једино тога није било на јужном, Солунском фронту, јер колосек који је био постављен: Вертекоп-Драгоманци- Суботско-Пребедиште у дужини од 33 км и крак пруге Драгоманци-Бизово од 10,5 км, налазио се југоисточно од врха Кајмакчалана подно коте Добро поље, где Бугари и Аустроугари нису могли да пробију фронт, осим што су авионским бомбама знали да оштете колосек.
На поменутом пружном колосеку, парна локомотива „Peshot-Bourdon“ са другим машинама снабдевала је Другу српску армију и савезнике и увек је стизала на време.
Собзиром на то да је на том фронталном делу била стационирана артиљерија, локомотива је допремала муницију, храну за војску, оруђа, материјал за елементе даље градње пруге и ровове, храну за коње Коњичке дивизије и др. По први пут у оквиру војних формација, на Солуну се формира и Железнички батаљон у оквиру Српске армије. Локомотиву Српска војска због њених карактеристика и величине од милоште назива „Ћиром“ и тај назив и до данас носе ускотрачне железнице са локомотивама, које још можемо да видимо на неким од туристичких дестинација.
По завршетку Првог светског рата, производњу локомотива осваја и француска индустрија поред америчке фирме „Балдвин“ производи 200 локомотива од којих један број купују Русија и Јапан. Почетком Другог светског рата по окупацији Француске 1940. године, Немци заробљавају цео железнички возни парк Француске и велики број локомотива распоређују по поробљеним земљама, где су ресурси рудног богатства, са намером брже експлоатације за своје потребе. Кад су окупирали Србију 1941. године, Немци довозе две локомотиве „Peshot-Bourdon“ произведене 1916. у Филаделфији, САД, и то локомотиве које су биле на Солунском фронту од 1916. до 1919. године. Једну за потребе експлоатације високо калоричног угља лигнита у Костолцу, а за другу нема податка или није довољно истражено. Локомотива је најпре „ризмама“ (малим вагонетима) возила угаљ са рудника јамског копања Кленовник и рудника Костолац са окна II, за Дубравицу, тадашњу луку на Дунаву, одакле је бродовима угаљ транспортован за Београд и друга тржишта. Превоз угља на пристаниште Дубравица на Дунаву, трајао је све до 1946. када се пруга Костолац-Кленовник-Дубравица дефинитивно укида због великог наноса муља са ушћа Мораве у луку, те бродови више нису могли да врше утовар угља. Од тада лука престаје са превозом угља и више се није обновила.
Током окупације, у Костолачком угљеном басену Немци су почели 1941. најпре истраживањем, а прве површинске експлоатације копа „Костолац“ у пролеће 1942. скидањем јаловине. Септембра 1943. започета је експлоатација угља, са циљем да се сагради енергетски комплекс-термоелектрана, ради експлоатације рудника бакра, злата и других метала у Бору. Међутим, започету градњу термоелектране „Мали Костолац“ од стране Немаца, завршавају наши инжењери по ослобођењу 1948. и не задуго термоелектрану „Велики Костолац“ 1949. а данас је то комплекс електрана од 1000 мw. Локомотиву „солунску Peshot-Bourdon“ од 1946. придодају на радне задатке површинског копа „Костолац“ где и остаје до краја радног века. Као значајна локомотива у Рудницима лигнита Костолац добија и свој назив, локомотивa „Костолац“. Свој радни век завршава крајем 1950. а 1951. се расходује, са инвентарским бројем Т:34.2 и стоји ван употребе све до 28. августа 1951. Руководство Костолачких рудника лигнита Нови Костолац, поклања локомотиву матичном Железничком музеју Србије као експонат и одвози за Београд.
Ко је сазнао за локомотиву „Костолац“ стару 102 године у Србији ? Деведесетих година прошлог века један УМПРОФОР-ов војник, „љубитељ локомотива“ обилазећи Оделење узаних пруга Железничког музеја у Пожеги ужичкој, уочио је локомотиву „Костолац“ и разуме се од тада кренула је „потера“ – интересовање Француза за раритет од историјског значаја. Од 200 произведених локомотива 1916. у Филаделфији, САД, данас су сачуване само две локомотиве. Једна је у Дрездену и некомплетна, а друга у Србији комплетна и исправна као експонат Железничког музеја Србије у Одељењу ускотрачних пруга Железничког музеја Пожега. Као вредан музејски експонат, локомотива „Костолац“ одржавана је и заштићена 1983. и 2012. године у музеју Пожеге.
Интересовање Француске за локомотиву „Костолац“ трајало је више година, што се види по захтевима и препискама са Владом и министарствима, нарочито Министарством за културу и асоцијацима и Удружењима Србије којима је локомотива и припадала. Намера Владе Француске је била да локомотива „Костолац“ буде изложена на цетралним местима у Паризу приликом прославе јубиларне стогодишњице од завршетка Првог светског рата. Први званични одговори министарстава Владе Србије и институција одговорних за поменуту локомотиву били су почетком 2017. а одобрење је званично дало Министарство културе 25.05.2017. Уговор о узајамним обавезама потписан је 8.10.2018. године да би локомотива „Костолац“ 25.10.2018. била у Паризу, где је организатор и излагач, француска фирма „Тacot des Lacs“ осигурао локомотиву на 300.000 евра и преузео одговорност транспорта. Транспорт локомотиве врши наша фирма са отвореном нископодном приколицом и делом ускотрачне пруге ради безбеднијег превоза, који ће се одвијати преко Мађарске, Аустрије и Немачке до Париза. Парна локомотива најпре је била изложена испод куполе места сахране Наполеона Бонапарте, музеја и маузолеја, Палате инвалида 25.10.2018. да би 11.11.2018. била пренета на централни трг прославе. По завршетку јубиларног програма код Тријумфалне капије, од 19.11.2018. организатор локомотиву стационира у Музеј парних локомотива Француске, у Грез сур Лоану, месту близу Париза и где ће остати целе 2019. године на изложби парних локомотива кроз векове и у току Првог светског рата. По завршеној изложби, крајем године, локомотива „Костолац“ се враћа одакле је и дошла, у Србију.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
*Копија пропратне документације министарстава Владе Србије, Француске и асоцијација одговорних за експонат и транспорспорт истог
*Техничка документација основних средстава-расхода Рудника лигнита Костолац-Нови Костолац
*Железничке новине бр 1686. од 4.марта 1992.
*Ненад Говедаревић: Приватне пруге узаног колосека 1881-2006 Ниш
*Дневне новине и записи о локомотиви „Костолац“
*Петар Пепи Петровић, Париз, родом из Београд, осведочени пријатељ нашег Удружења казивао о локомотиви и најзаслужнији за контакте и реализацију