Opštinu Kučevo je priroda bogato obdarila brojnim lepotama, netakuntim izvorima, planinskim vencima, a ovu oblast karakteriše i veoma bogata istorija, zanimljiva kultura i mistična komponenta. Sve ove osobenosti objedinićemo i približiti kroz projekat na portalu Trag.rs.
Truba je kod nas zasvirala još 1831. godine. Pre skoro dva veka knjaz Miloš Obrenović naredi da u Kragujevcu bude Knjaževsko srbska banda, a da prvi bleh-orkestar predvodi Josif Šlezinger, Somborac, u to doba prvi pismeni muzički stručnjak u Srbiji. I tako je počelo.
Od tada je prošlo dva veka i dosta zaslužnih vojnih pukovskih i divizijskih bleh-orkestara i kapelnika ali, tek sredinom 19. veka jačaju u narodu strani muzički kulturni uticaji koji se početkom dvadesetog veka vide u našoj narodnoj muzici, ispoljivši se, naročito, u razvoju trubaštva. Kako su bleh-orkestri nicali, tako su se i izdvajali trubači solisti. Malo je trubača ostalo u sećanjima da žive i nakon svoje smrti, među njima, svakako, jedan od navećih bio je Miroslav Mile Matušić.
Raspevane melodije u koje je smeštena čitava magija istočne Srbije koja nas i danas opčinjava, ostaće sačuvane zahvaljujući Miroslavu Miletu Matušiću. Za života od trubača prozvan je carem trube, svojim darom pozlatio je pesmu ovog kraja i proslavio Kučevo. U prvim godinama „Homoljskih Motiva“ smotre narodnog stvaralštva u Kučevu, osnovane 1968. godine Mile i njegov orkestar bili su nezamenljivi. Pod njegovom veoma strogom rukom i još strožijim uhom u sjajne muzičare su izrasla ne samo njegova deca, već i danas poznata imena naše narodne muzike – Izvorinka Milošević, Gordana Stojićević, Slobodan Lekić, Staniša Paunović, Svetlana Arsić, kao i frulaši Velja Kokorić i Tihomir Paunović.
Miroslav Mile Matušić pojavio se i u dve kultne televizijske serije, „Građani sela Luga“ i „Ljubav na seoski način “ uz Jašarevića i Silvanu Armenulić. Možda je tome kumovalo i poznanstvo sa Žikom Lazićem, autorom serije, s kojim je drugovao u vreme Homoljskih motiva, pošto je u to vreme Žika Lazić bio redovan gost manifestacije. Kuriozitet svoje vrste je da je iza sebe ostavio samo jedan album i kasetu.
Za „Jugodisk“ je snimio sredinom sedamdesetih album pod naslovom: Pregršt pesama po izboru Miroslava Matušića. Na prvoj strani ploče je 12 srpskih narodnih pesama, sve sami biseri: „Pšeničice sitno seme“, „Gde ćeš biti lepa Kejo“, „Sinoć kad sam pošo u lov na jelene“, „Jutros mi je ruža procvetala“, „Ko je li je doba noći“, „Čudila se, aman, ja“, „Ah, moj Aljo“, „Ciganka sam mala“, „Evo srcu mom radosti“, „Kaleš bre Anđo“, „Oj devojče Piroćanče“ i „Znaš li draga gde su naša mesta“.
Dok je na drugoj strani ploče devet vlaških pesama od kojih je osam sam komponovao, a aranžmane za sve pesme je uradio sam Mile Matušić: „Ozelenela dolina“, „Vlaška poskočica“, „Moj dagane“, „Nemam oca nemam majku“, „Momačka tuga“, „U ranu zoru“, „Ispraćaj kuma“, „Zelen list od lešnika“ i „Ej, mladosti“.
Ovaj antologijski album je pravi raritet, jer takav još uvek nedosegnuti domet vrhunske iterpretacije i retkog majstora na trubi, teško da možemo naći. Miroslav Mile Matušić je trubač čije se muzičko umeće ceni i poštuje među svim poklonicima ovog instrumenta. Rođen je, 19. decembra 1925. godine, u Brodici, romskom selu u opštini Kučevo. Trubu je počeo da svira sa seoskim muzikantima, kao dečak, sa nepunih sedam godina. Sa trubačkim orkestrom, tada najboljim u Kučevu i okolini svirao je svadbe, zavetine, slave.
Čuveno kolo vlaškog ritma –Brodičanka a zatim I Mjdanka učiniće ga poznatim trubačem u celoj Srbiji. Sa Krnjevčevim orkestrom stekao je trubačku slavu. To je vreme kada je svirao u Izraelu i Bugarskoj. Iako je još ponekad svirao i sa trubačima, Mile Matušić je šezdesetih godina ipak najviše voleo da svira sa harmonikašima, a posebno sa orkestrom koji je sam projektovao, a koji su činila njegova deca. To je Orkestar Velizara Matušića, svojevremeno jedan od najboljih narodih orkestara u Srbiji.
Mile Matušić bio je car trube. Tako su o njemu mislile njegove kolege – trubači. Svirao je do pred samu smrt, ponekad i sa orkestrom svoga sina Velizara. Umro je 13. aprila 1991. godine. Sahranjen je na groblju u Kučevu.
Kao što se to dogodilo i velikom umetniku Carevcu, i Mile Matušić je iza sebe ostavio samo jedan album i kasetu gde se našlo 12 srpskih narodnih i 9 vlaških pesama. Ovaj album karakterišu retko trubačko majstorstvo i vrhunska interepretacija. Bio je savršeni tehničar čija je truba govorila, čarobnim, nestvarnim zvukom.
Vojislav Marjanović, pisac i novinar iz Kučeva, je često za života govorio koliko mu je žao što se Miletova muzika poslednjih godina retko može čuti na radio stanicama i muzičkim programima. On je za Mileta Matušića često umeo da kaže kako nikada, sve do prve smotre Homoljskih motiva pa i posle toga, nije čuo trubača sa toliko emocija i sa tako mekanim zvukom, kao somot, kao da truba nije limeni već drveni instrument.
Kao uspomena na poznatog trubača rodom iz Kučeva postoji Festival „Truba Miroslava Mileta Matušića“, koji nazivaju i Gučom istočne Srbije. Festival se održava od 2006. godine u Kučevu pa sve do današnjih dana. Ovaj Festival ima za cilj trajno očuvanje sećanja na legendarnog cara trube i pronosi duh i lepotu pesme ovog kraja.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Manifestacije u opštini Kučevo u 2024. godini“, koji sufinansira Predsednik opštine Kučevo po osnovu javnog Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2024. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag.rs
Foto: Youtube Screenshot / tokucevo.org / kucevo.rs