Projekat „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa“ ima veliki značaj za unapređenje kulture u lokalnoj, a isto tako i u nacionalnoj zajednici. Pre svega, realizacijom ovog Projekta upoznaćemo naše sugrađane, a i stanovnike Srbije o životu i radu Miodraga Markovića i o značaju njegovog Legata, jer se o tome jako malo zna u široj javnosti. Takođe realizacijom ovog Projekta unaprediće se turistički i ekonomski porast u lokalnoj zajednici. Tome će doprineti realizovanje aktivnosti na objavljivanju tekstova na portalu „Trag“, u saradnji sa mnogim subjektima koje pre svega imaju za cilj da promovišu život Miodraga Markovića, kao i nastanak, rad i značaj Spomen zbirke.
Miodrag Marković je zbirku sakupljao sa upornošću i oduševljenjem pravog ljubitelja umetnosti, posedujući istančan ukus i puno razumevanje slikarstva. Ovaj rođeni Požarevljanin celi svoj život, još od početka studiranja prava u Parizu do pred smrt, posvetio je druženju sa slikarima svoga doba. Tokom studiranja na Ekonomsko -političkoj školi u Londonu Marković je započeo druženje sa Vasom Pomorišcem. Kao mecena pomagao je umetnike i umetnost, o čemu svedoče pisma Cuce Sokić i Peđe Milosavljevića u kojima mu oni, unapred se zahvaljujući, šalju spisak potrebnih materijala za slikanje.
Kao imućan čovek i diplomata Marković je celu svoju ušteđevinu ulagao kupujući likovna dela srpskih slikara. Posebno prijateljske veze Marković je imao sa Mihajlom Petrovim, koji je izvesno vreme proveo u Kostolcu. O tome svedoči i više Markovićevih portreta koje je uradio Petrov. Kao potvrda ove bliske veze je i odluka porodice Petrov i Jelene Ćirković da 1984. godine ovoj poklon-zbirci, naknadno, pokloni još 15 dela autora čija su dela zastupljena u zbirci.
Po želji darodavca, izvršilac legata i postavke bio je dr Lazar Trifunović, lični prijatelj Miodraga Markovića. Stalna postavka ove spomen zbirke izložena je u adaptiranoj zgradi, čime je dobijen skroman izložbeni prostor koji čine jedna veća sala od 55 kvadratnih metara u kojoj je predstavljen veći deo zbirke, prostorija u kojoj se nalazi „memorijalna soba“ i manja sala, sada depo zbirke istorije umetnosti Muzeja.
Zvanično, Galerija spomen zbirke Miodraga Markovića otvorena je za javnost 11. oktobra 1982. godine. Tim povodom, Milisav Milenković, tadašnji predsednik opštinske Kulturno – prosvetne zajednice istakao је следеће: „Pred nama je spomen zbirka slika skupljenih godinama u druženju sa prijateljima i umetnicima. To je poklon rođenog Požarevljanina Miodraga Markovića koji je ovim gestom nesumnjivo obogatio svoj humani lik, ali i omogućio Požarevljanima i njihovim sve brojnijim gostima i posetiocima da svoje sretanje sa Požarevcom obogate koloritom malo drugačijih slikarskih viđenja.“
Bilo da se nalazio na dužnosti generalnog konzula Jugoslavije u Njujorku, diplomatskim misijama ili na dužnosti šefa protokola Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, Miodrag Marković nikada nije zaboravljao rodni Požarevac. U toku života pomagao je da se otvori Galerija Milene Pavlović Barili. Sigurno je da bi mnoge njene vredne slike zauvek ostale u galerijama Amerike da ih Marković nije preuzeo i preneo u Požarevac. Otuda je lako shvatiti želju legatora da svoju vrednu kolekciju ostavi rodnom gradu.
U kolekciji se nalaze izvanredna likovna dela eminentnih slikara, koji pripadaju generaciji između dva svetska rata, a koji su svojim stvaralaštvom podigli srpsku umetnost na visoki evropski nivo. Tako su u kolekciju ušle slike: Milana Konjovića, Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Jovana Bjelića, Zore Petrović, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Tabakovića, Ivana Radovića, Vase Pomorišca, Ljubice Sokić, Mihajla Petrova i drugih. Svako njihovo delo Marković je odabrao sa puno pravog likovnog osećanja, tako da ova zbirka predstavlja lepu celinu, koja pruža interesantan presek kroz stvaralaštvo slikarske generacije između dva svetska rata.
O vrednosti ove kolekcije svoje mišljenje dali su Miodrag Protić, slikar i upravnik Muzeja savremene umetnosti i profesor dr Lazar Trifunović, direktor Narodnog muzeja u Beogradu. „Prikazujući probrana dela slikara iz generacije između dva svetska rata, ona će u omladini i građanima Požarevca da podstiče i razvija osećanje za prave estetske i humane vrednosti. Kao što je poznato, radi se o vrlo značajnom periodu u razvoju naše umetnosti, u kome je naše slikarstvo dostiglo isti nivo kao i stvaralaštvo u drugim zemljama centralne i zapadne Evrope. Slika iz tog perioda, na žalost, nema mnogo, tako da se one mogu videti samo u Beogradu i Novom Sadu. Požarevac će biti treći grad u Srbiji u kome će postojati jedna zbirka sa ovim materijalom. Sa te strane, zbirka će se dobro povezati sa Galerijom Milene Pavlović-Barili, koja je i sama kao slikar pripadala ovoj generaciji“.
Grad Požarevac se poklonodavcu – legatoru Miodragu Markoviću odužio dajući jednoj ulici, u kojoj se nalazila njegova kuća, ime po njemu. Kroz ovaj prikaz zbirke, slika i njihovih autora, viša kustoskinja – istoričarka, Violeta Tomić, prezentuje vrednosti i značaj cele kolekcije, a istovremeno i na svojevrstan način, odaje zahvalnost legatoru za učinjeni poklon svome gradu.
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Požarevljanin Miodrag Marković – od diplomate do filantropa “, koji sufinansira Gradsko veće Grada Požarevca za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Požarevca u 2024. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Trag / „Spomen Zbirka Miodraga Markovića“ (V. T.)
Foto: Trag/ Narodni muzej Požarevac
