Stabilno snabdevanje, ispravnost vode, izgradnja bunara i nastavak realizacije velikog projekta izgradnje novog vodoizvorišta „Jagodica“, neke su od najznačajnijih aktivnosti požarevačkog Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“.
O tome smo razgovarali sa Aleksandarom Dimitrijevićem, prvim čovekom požarevačkog „VIK“-a.
– Prošle godine dobili smo sredstva od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za preventivno čišćenje kompletne gradske mreže, koje se u celoj Srbiji redovno izvodi, podsetio nas je na početku razgovora Dimitrijević i nastavio: – Postupak se zove uklanjanje biofilma, odnosno naslaga koje se godinama stvaraju u vodovodnoj mreži. U Beogradu se ovaj postupak radi kao hiperhlorisanje, a u suštini je to isti proces, koji se radi preventivno da bismo imali zdravstveno ispravnu vodu i da bi se uklonile sve naslage u vodovodnim cevima, nataložene kroz dugi niz godina.
– Ovaj postupak je skup, a naročito je to bio slučaj kod nas jer se radio u celom gradu, na kompletnoj vodovodnoj mreži, što je bilo dosta zahtevno zbog njene veličine. U suštini svake godine u sklopu redovnog održavanja sistema vodovoda, tretman može da se radi parcijalno. Bitno je istaći da se ovim postupkom čuva i vodovodna mreža od naslaga, jer u našoj vodi ima i mangana i nitrata, koji ostaju u delovima cevi – u spojevima i ventilima. U suštini ovaj postupak je proces pri kome se stavlja veća količina hlora u odnosu na redovnu, tako da voda može da se koristi za sve, osim što se ne preporučuje za piće. Ta koncentracija hlora se otprilike koristi na bazenu.
Prethodne dve godine, kako je naveo Aleksandar Dimitrijević, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“, u gradu nije bilo problema u vodosnabdevanju, ni sa kvalitetom ni sa kvantitetom:
– Nitrati se i dalje nalaze na nivou od 35 miligrama po litru, što je već duže vreme maksimalna vrednost u mreži. Zato smo daleko od opasnosti da se ponovi situacija koja se dešavala 2006, 2010. i 2016. godine, kada su ova jedninjenja u gradu išla na vrednosti veće od 70 miligrama po litru. Sada se te vrednosti drže na granici, a pored toga urađeni su i novi, duboki bunari. Čim vremenske prilike omoguće gradiće se i bunarske kućice i uradiće se njihovo prevezivanje, tako da će prvih pet bunara za oko dva meseca biti u sistemu vodosnabdevanja Požarevca. Sa njima dobijamo dodatnih 130 litara vode u sekundi, što je veoma značajno za grad. Takođe dobijamo i vodu koja nije opterećena nitratima i dosta je mekša. U ovom periodu pored manje količine nitrata na samom vodoizvorištu i u gradskoj mreži dosta je smanjena i tvrdoća vode, tako da je ona sada u gradu negde oko 24 stepena, što je otprilike na nivou Beograda. Ova vrednost će se sa novim bunarima značajno smanjiti.
– Što se tiče vodoizvorišta „Jagodicа“ priprema se projektni zadatak za projektovanje i povezivanje Postrojenja za preradu vode. Takođe sprema se bušenje pet dubokih bunara, a dobili smo sve neophodne dozvole. Ovi bunari bi trebalo da daju oko 200 litara vode u sekundi, a na taj način bi još jedno vodoizvorište ušlo u sistem vodosnabdevanja. To je neki proces koji ipak nešto duže traje i sve zavisi od obezbeđivanja finansijskih sredstava. Projektna dokumentacija bi trebalo da bude završena do proleća, a najkasnije do leta 2024. godine. Bitno je reći da se radi kompletna projektna dokumentacija, od projekta detaljne regulacije tog poteza do dobijanja građevinske dozvole za izvođenje radova. Dosta je obimna dokumentacija, jer je projekat veliki. Pored ovih dubokih postoji mogućnost da se narednih godina dodaju još neki bunari, čime je praktično na duže vreme rešen problem vodosnabdevanja Požarevca kao gradske celine. Ovo će nam omogućiti i da se na vodoizvorište „Ključ“ privežu okolna sela -Dragovac, Živica i Brežane, sa jedne, kao i Lučica, Prugovo i Poljana, sa druge strane. Inače, „Ključ“ je u ovom trenutku i veoma dobrom stanju i bez uključivanja novih bunara stabilno je funkcionisao prethodne tri godine. U tom periodu nije bilo ispada sistema, a sve koncetracije su daleko od granica maksimalno dozvoljenih vrednosti, tako da voda nijednog trenutka, ni mikrobiološki ni hemijski, nije bila problematična.
– Od kada smo uveli novi informacioni sistem, već se skoro godinu dana, radi na njemu, a redovni računi građanima dolaze svakog meseca. Međutim, najveći problem su i dalje baze podataka, jer nisu dovoljno bile ažurirane, naveo je na kraju razgovora Aleksandar Dimitrijević, direktor požarevačkog „VIK“-a i istakao da su greške na računima svedene na najmanju moguću meru i da će zaposleni u ovom gradskom komunalnom preduzeću uraditi sve da se i to koriguje.
Izvor: Trag.rs