Više domaćih i nekoliko stranih filmova snimano je u Požarevcu i okolini, tako da su lokacije i iz ovog kraja ostale zabeležene u oblasti sedme umetnosti.
Kao tinejdžer, negde u prvoj polovini 80-ih godina, i sam sam se našao u prilici da statiram u nekim ostvarenjima koja su snimana u Požarevcu. Film Stjepana Zaninovića Vojnici (kao produžetak istoimene serije) sniman je u gradu, a ja se našao sasvim slučajno na setu, u prolazu, radoznao da vidim šta se to dešava u uličici Dositejevoj, koja od Svetosavske vodi prema pijaci ‘’Krug’’. Organizator, ili to beše i sam Zaninović, izvukao me je iz gomile radoznalih posmatrača i objasnio da treba da poput ilegalca zalepim neki plakat na zid zgrade, i da to učinim brzo, okrećući se levo i desno. Zadatak sam uradio dobro i nije bilo potrebe za ponavljanjem. Sve je to jako kratko trajalo, ali utisak koji sam poneo sa tog snimanja, ostao je izuzetno upečatljiv. Večernji sati su bili u pitanju, snažni reflektori bacali su svetlo na mene, gungula ljudi u organizaciji, a zatim sva pažnja usmerena na ono što ću i kako ću uraditi. Gledam ponekad taj film i sa zadovoljstvom čekam one svoje dve sekunde slave!
Drugo iskustvo je bilo nešto kasnije, kada je Dinko Tucaković snimao svoj debitantski film Šest dana juna. Snimano je ispred i u sali i holu starog Doma kulture ili bioskopa ‘’Kultura’’ (danas Politehnička škola). Dinko je debitovao kao reditelj na celovečernjem filmu, ali je prema onome što sam ja tih dana gledao na snimanju, glavni baja na setu bio Slobodan Golubović – Leman, za koga se u to vreme govorilo da filmski posao ima u malom prstu i da je briljantan asistent. Delovao je vrlo autoritativno i uvek sa dobrom idejom kako rešiti određenu scenu. U sceni u kojoj sam i ja bio prisutan kao statista, u holu čekamo u redu da kupimo ulaznice za film Čovek iz Rija Filipa de Broke sa Belmondom i Fransoaz Dorleak. Kad sam pogledao 1985. godine film, nije me bilo ni u tragovima. Taj materijal nije ušao u film. Šest dana juna sadrži i scene koje su snimane u Fabrici mašina ‘’Morava’’, na stadionu FK Mladi radnik…
Sredinom sedamdesetih u Požarevcu je sniman i izuzetno popularni film Svetislava Pavlovića Vojnikova ljubav sa Vojom Brajovićem, Dragomirom Bojanićem–Gidrom, Bogdanom Diklićem, Aleksandrom Berčekom.
U nekim od filmova koji su snimani 70-ih i 80-ih godina pojavljivali su se i glumci Pozorišta ‘’Milivoje Živanović’’.
Požarevljanin Mića Milošević, koji je nedavno preminuo, nekadašnji ugledni filmski kritičar ‘’Borbe’’, kad se otisnuo u rediteljske vode naravno da je delove nekih svojih filmova snimao u ovom kraju. Berlin kaputt je delom sniman u Požarevcu, a moguće i još neki iz njegove filmografije.
Završni kadrovi filmske komedije Dragoslava Lazića Treća sreća sa Radošem Bajićem u glavnoj ulozi, sa prizorima ‘’Todićeve Crkve’’ u Starom Kostolcu, deluju veoma atraktivno i na lep način, uključujući i snimke iz helikoptera, afirmišu ovu lokaciju.
Verovatno najčuveniji jugoslovenski film koji je sniman u Požarevcu je ratna akciona drama Saša o ilegalcima koji se bore protiv okupatora. Film je režirao Radenko Ostojić, a igrali su Rade Marković, Dušica Žegarac, Predrag Ćeramilac, Kole Angelovski, Ratko Miletić, Bekim Fehmiju. Neke scene su rađene u gradskom parku, a u pojedinim kadrovima vidi se i Zgrada načelstva. I danas se u filmu mogu prepoznati još neke gradske lokacije.
Jedan od najvećih indijskih producenata, Sađid Nadijadval, snimao je u Srbiji, između ostalog i u Požarevcu, bolivudski hit Baaghi 3. Film je režirao Ahmed Kan, a u njemu igra Tiger Šrof, velika indijska akciona zvezda.
U novije vreme Ljubičevski most na Velikoj Moravi, koji i dalje deluje atraktivno filmadžijama kao i prostor oko njega, poslužili su za snimanje čak dva filma. Jedan je radila nemačka rediteljka Mihaela Kezele. Film nosi naziv Najlepša je zemlja moja i govori o ljubavi Srpkinje i Albanca na Kosovu, a naš most ‘’glumi’’ most na Ibru.
Drugi je Dara iz Jasenovca Predraga Antonijevića, prvi igrani film srpske kinematografije koji se na ozbiljan način bavi ustaškim logorom u kome su počinjena brojna zverstva. Komisija Filmskog centra Srbije odabrala je da ovaj film bude nacionalni kandidat za Oskara, a kako je nedavno objavio producent Maksa Ćatović, Antonijevićeva istorijska drama biće kandidovana i za Zlatni globus u više kategorija.
Autor teksta Goran Jovanović
