Cilj realizacije ovog projekta na portalu „Trag“ je da se predstavi nedavno renovirana Рамска тврђава, jedna od najlepših na obali Dunava, kao deo bogate turističke ponude u opštini Veliko Gradište.
Ramska tvrđava danas stvarno blista u svojoj punoj lepoti. „Abma restoration“, koja je radila rekonstrukciju je ozbiljna firma i zadužena je za najvažnije spomenike u Istanbulu.
– Ova kompanija je kao rukovodioca radova na sređivanju tvrđave u Ramu angažovala svog arhitektu gospođu Kalbije Kurdveš, tadašnje Nojan (tako se prezivala kada je radila) koja je savesno, vrhunski obavila ceo zadatak, priča nam Dragan Jacanović, arheolog požarevačkog Narodnog muzeja i navodi da joj duguje veliku zahvalnost. Turska firma je uradila analizu krečnog maltera iz tog perioda kada je tvrđava zidana. Došli su tačne recepture i do podataka da se takav kreč, kakav je pravljen u 15. veku, danas proizvodi u Italiji i Turskoj. Zato smo za potrebe rekonstrukcije tvrđave uvezli, u zavisnosti od trenutne cene na tržištu, kreč iz Italije i iz Turske. U tvrđavu je inače ugrađeno oko 300 tona kreča, ali treba naglasiti da za razliku od drugih srednjovekovnih tvrđava, koje su rekonstruisane i rekonstruišu se u Srbiji (najbliža nama je Golubački grad) u Ramsku tvrđavu nije ugrađen ni gram cementa ili armiranog gvožđa. Znači, sve je rađeno po autentičnoj tehnici i tehnologiji, kakva je primenjivana u srednjem veku.
– Zahvaljujući velikom angažovanju lokalne samouprave, ljudi iz opštine Veliko Gradište i predsednika Dragana Milića, posao je na zadovoljstvo svih uspešno doveden do kraja i Ramska tvrđava je danas objekat koji predstavlja turistički dragulj na Dunavu. Ovaj objekat dnevno u sezoni poseti i više od hiljadu ljudi, a nema dana kada ne dođe bar 50-ak posetilaca. Verujem da će vreme tvrđavi dodatno dati na značaju i na lepoti. Karakteriše je da je, uslovno rečeno skromnih dimenzija, ali je veoma pristupačna za sve kategorije ljudi, za decu, a čak ima prilaze i za invalide, što većina drugih tvrđava praktično nema. Sa druge strane, ona se nalazi na najvažnoj geostrategijskoj tački cele jugoistočne Evrope. Tu se spajaju Balkan, u punoj svojoj veličini Panonija i Karpatski masiv. Tu je najlakši i najbolji prirodni prelaz preko Dunava do vremena Marije Terezije, znači do 18. veka. Od Budimpešte pa do Rama nije imalo ni gde da se pređe na levu obalu Dunava, jer su svuda bile močvare i ritovi i praktično je glavna komunikacija Balkana prema Evropi i prema Beču išla tuda, ističe Jacanović.
Otvarnjem Ramske tvrđave za posetioce nisu završena arheološka iskopavanja, kao ni rekonstrukcija. Ove godine u proleće su obavljena istraživanja u severozapadnom delu spoljašnjeg rova, koji je opasivao celu trvđavu:
– Otkrili smo nekih 30-ak metara tog prvog bedema tvrđave, koji je danas većim delom pod zemljom i verujemo da ćemo u naredni tri do četiri godine iskopati ceo rov i prvi bedem, koa i da ćemo rekonstruisati drveni most koji je prelazio preko tog rova, jer Ramska tvrđava je veoma specifična i po ulazu, nastavlja priču Jacanović. – Ulaz u tvrđavu se nalazio na samom uglu kule 2. Projektant je prilikom obnove ulazak u tvrđavu tako osmislio da se putanja posetioca više puta „lomi“. Zato su napravljena namerna suženja na nekoliko tačaka, gde može proći samo jedan po jedan posetilac, iako je bilo dovoljno prostora. Projektant nije bio uslovljen nedostatka prostora, jer je praktično ravan. Sve je to urađeno zbog kontrole onih koji ulaze, jer Ramska tvrđava je više od utvrđenja. Svaki posetilac, koji danas obiđe Ramsku tvrđavu, videće da je ona prijatna za oko, da to nije samo kasarna i vojni objekat, nego ima nešto više. Ja kažem da tu imamo gotovo kompletnu scenografiju za izvođenje bilo koje Šekspirove drame. Pogotovo će ovaj prostor biti dodatno ukrašen kada i mi, našim sredstvima izvršimo otkopavanje suvog rova i rekonstrukciju tog drugog bedema, koji ide oko tvrđave. Takođe planiramo i čišćenje Rimskog puta (Rimskog svetilišta u steni) koje se nalazi ispod tvrđave, negde na pola puta između tvrđave i obale Dunava. Tom strmom i teško pristupačnom liticom prolazio je Rimski put, kojim je prošao car Trajan u pohodu na Dakiju i gde se i danas nalazi u kamen uklesan natpis posvećen bogu Jupiteru. Ovaj kamen je podigao Gaj Licinije Rufin, barjaktar sedme Klaudijeve legije iz Viminaciuma. Zanimljivo je istaći da se Viminacium sa Ramske tvrđave vidi „kao na dlanu“. To je za Rimljane bilo kratko rastojanje, a Rimska lederata u Ramu je na neki način bila predgrađe Viminaciuma.
– Od brojnog arheološkog materijala, koji smo pronašlim u Ramu, najviše ima keramičkih posuda, veći broj metalnih, bronzanih posuda, zatim lule za pušenje duvana od keramike (neke potiču iz carskih radionica iz Istanbula sa pečatima izuzetnog kvaliteta), kao i svenjaci za osvetljenje. Pronašli smo i tri bronzana fenjera, koji su izuzetno retki, zatim veliki broj gvozdenih bombi, kugli za topove i đulad za topove, a kamenih kugli, različitih veličina, ima nekoliko stotina, rekao je na kraju Dragan Jacanović i istakao da su, zahvaljujući opštini Veliko Gradište, u zgradi Osnovne škole u Ramu za početak već postavljene četiri vitrine sa skromnim izborom od stotinak predmeta, koji su iskopani na samoj Ramskoj tvrđavi, tako da posetioci mogu da ih vide i zakorače u istoriju…
– Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Ramska tvrđava–čuvar legendi“, koji sufinansira Predsednik opštine Veliko Gradište, po osnovu po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Veliko Gradište u 2020. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst: Trag
Foto: Dragan Jacanović/Trag